Сценска игра о мајци и сину

„Пупин – последњи сан” веродостојан је наслов наше представе. Михаило Пупин, у дубокој старости, ноћ пред смрт, дозива своју мртву мајку, али и своје детињство у Идвору, своју младост, свој трновит, али успешан пут кроз живот, веру и науку. Он је преко Панчева, Прага, Колумбије, Кембриџа и Берлина освојио врхове света. Али и у животу, а поготово у предсмртном сну, сумње и дамари обузимају човека и научника Пупина, казује за „Политику” глумица Вјера Мујовић, у овом случају и ауторка текста дуодраме „Пупин – последњи сан”, која ће имати први премијерни сусрет са публиком у четвртак, 11. маја у Музеју науке и технике у Београду. Режију потписује Милош Павловић. Лик Михајла Пупина тумачи Душан Матејић, а Пијаду Пупин управо Вјера Мујовић. Композитор је Раде Радивојевић, а костимограф Игор Тодоровић. За сценски говор побринула се Љиљана Мркић Поповић.

Представа „Пупин – последњи сан” представља једно могуће сценско виђење Пупина, имагинарни сусрет мајке Пијаде и сина Михајла. Мајка слуша, теши, умирује народним умотворинама, псалмима, успављује сина. Михајло Пупин, у дубокој старости, сећа се свог живота и постигнућа: као дечак, као научник, патриота, имигрант, учесник и сведок важних историјских догађаја.

–„Мајка је биће најближе Богу”, рекао је Владика Николај. У нашем виђењу, мајка Пијада Пупин је на сцени одвојена од сина, она је његов глас, његов ехо који га милује и увек разуме. И када се не слаже са њим, она то чини нежно, грејући му душу. Мудрост и разумевање, несупротстављање животу и силама природе. Мекота, нежност и мир, мислим да су то биле кључне речи за моју Пијаду – каже Вјера Мујовић и казује реплике које су је посебно надахњивале током процеса рада:

– А лепота у науци не заостаје за лепотом у уметности. Проналасци старе, застаревају, али закони по којима они функционишу и којима се покоравају звезде и планете нису променљиви. Њихово постојање доказује да, иза видљивог и променљивог света, постоји невидљиво, вечно божанство. Откривање непроменљивих закона који владају универзумом највиши је циљ науке. Да ли ће наука икад продрети у те тајне? Освојили смо силе топлоте и електрицитета, али док не освојимо силу коју је наш господ Исус Христ донео пре скоро две хиљаде година, силу љубави, највећу силу енергије: нисмо ништа освојили. Пропадаћемо у ратовима, у мржњи, у предрасудама, у економским кризама. Треба нам сила љубави.

Михајло Пупин, један од највећих светских научника, живео је у расејању, али је читавог живота помагао матицу Србију у време балканских ратова, за време и после Великог рата. Захваљујући Пупину и његовом пријатељству са америчким председником Вилсоном, 1918. године се у Вашингтону први пут завијорила страна застава, и то: српска. Пупин је помогао школовање бројне деце, учествовао је на Париској мировној конференцији и дао огроман допринос у њеном раду, а опет за добробит Србије. Никада није пропустио прилику да помене одакле је потекао и да нађе начина да помаже Србију и проноси њену славу. Основао је неколико фондова у циљу слања и организовања помоћи Србији. Пријатељевао је са најважнијим светским научницима и америчким државницима, али је увек мислио на речи своје мајке, дубоко верујуће, религиозне жене која је схватала важност учења и науке.

– Кажу да је Пупин, и у дубокој старости, када се ослањао на штап, устајао на помен своје мајке. Мајка Пијада је, иако неписмена, 150 псалама знала напамет. Михајла је родила када је већ прешла четрдесету. Пре тога, она је изгубила шесторо деце. Шесторо деце! Страшно. У аутобиографији Пупин пише да је Пијада сањала Светог Саву који јој је поручио да је Михајло дете са посебним даровима. Она га је терала да иде у свет. То је мајка каријатида која несебично тера своје дете од себе, не држи га уз своје скуте. Свесна његове памети и његове мисије.

За ову сценску игру о односу мајке и сина, о односу према знању и учењу, о језику, о науци, о расејању, туђини, имиграцији, патриотизму, нацији и идентитету, коришћени су текстови из Пупинове аутобиографије за коју је научник награђен и Пулицеровом наградом, српска народна књижевност коју је сакупио Вук Ст. Караџић, Нови Завет, пословице...

У току представе „Пупин – последњи сан” биће коришћени и мобилни телефони у живом преносу који дају могућност гледаоцима да саму представу, током њене изведбе, прате и из других визура. На овај начин нови медији и комуницирање путем њих, симболички представљају достигнућа у телекомуникацијама за које је Пупин дао неке од најзначајнијих патената.