Зачарани круг болести бубрега и срца

Појачано замарање, гушење, болови у грудима, отицање ногу... Упорне тегобе не повлаче се ни када пацијент дисциплиновано и редовно пије лекове. „Опет погоршање срчане болести”, помислиће пацијент примећујући нешто неуобичајено, да не реагује на стандардне лекове, диуретике.

Не треба чекати месецима, већ узрок погоршања треба што пре потражити код специјалисте, јер ово су типични симптоми који воде до нове дијагнозе: кардио-реналног синдрома. Вишак воде се накупља јер бубрези слабо раде и ето зачараног круга из којег излаза нема док се не лече и бубрези и срце.

Без одлагања код нефролога или кардиолога

– Кардио-ренални синдром чини група од пет различитих сценарија, где се повезаност срца и бубрега преплићу било у основној срчаној или бубрежној болести, зависно од тога шта је било узрок срчане или бубрежне слабости. Некада је основни узрок лоше контролисани дијабетес, у другим случајевима атеросклероза или, пак, метаболичка болест коју узрокује болест срца и болест бубрега. Та веза може да буде различита зависно од тога шта доминира у одређеном тренутку и шта је окидач тегоба због којих болесник долази. Зато се то и назива синдромом, а не обољењем. У једном тренутку доминира болест бубрега, а у другом болест кардиоваскуларног система, а једно погоршава друго – упозорава проф. др Арсен Ристић, кардиолог који води одељење за срчану инсуфицијенцију у Клиничком Србије и члан је Стручне комисије за кардиологију и кардиохирургију.

Зависно од симптома који доминирају, пацијент се обраћа или кардиологу (јер су симптоми исти као код срчане слабости) или нефрологу, специјалисти за лечење бубрежних обољења (сумња да бубрези недовољно раде).

– Први корак у дијагнози су у принципу једноставне анализе крви и мокраће. Зато је важно одлазити на редовне прегледе. Поента је да се прати присуство протеина у мокраћи и повишени креатинин. То је довољно да се посумња на бубрежну слабост. Знак за узбуну је видљиво отицање, које не пролази упркос терапији коју су добили. Реч је најчешће о отоцима потколеница, некада и стомака. Када притисну прстом у пределу потколенице, траг остаје као у тесту – објашњава наш саговорник.

Др Ристић подсећа и да ренални синдром најчешће угрожава људе који су већ имали инфаркт и ангину пекторис, као и оне који имају факторе ризика за коронарну болест (високе масноће у крви, породично оптерећење срчаним обољењима, дијагнозу срчане слабости, кардиомиопатије...). Кардио-ренални синдром опасан је јер погоршање једног органа покреће и погоршање другог. Код неких особа прво долази до слабости срца, код других бубрега. Код већине, ипак, прво слаби срце.

– Ово стање се данас много боље лечи него раније, а може и да се спречи. Последњих година на сцену су ступили лекови који то раде много ефикасније, при чему се спречава болест бубрега и потреба за дијализом смањује смртност. По мени, то је лек за Нобелову награду, јер је донео врло велику промену у односу на раније лечење – каже др Ристић.

Појашњава и да од укупног броја пацијената који имају срчану слабост најмање код половине се јавља и кардио-ренални синдром.

Ако процењујемо да у Србији имамо 150.000 пацијената с дијагнозом срчане слабости, бар 75.000 има и придружену болест бубрега, а нови лек и превентивно делује: ко год има срчану слабост треба да добије и ове лекове, који превенирају појаву кардио-реналног синдрома. Нажалост, од овог броја лече се они који знају за нову терапију и они који могу да је приуште себи, јер лекови још нису доступни на рецепт. То је отприлике четвртина пацијената.

Наш саговорник подсећа да је дијабетичарима нова терапија доступна на рецепт још од прошле године, а добра вест је и да ће, према најавама и обећању надлежних, до краја ове године и остали пацијенти којима је потребна савремена, иновативна терапија за кардио-ренални синдром то добијати на рецепт. Реч је заправо о два лека, чија је ефикасност доказана и верификована у бројним студијама.

Лек продужава живот

– Нови, иновативни лекови за кардио-ренални синдром сада за терапију у току једног месеца коштају нешто више од 2.000 динара, али некоме је и то пуно, нарочито ако сами купују још и лекове за разређивање крви, за смањивање масноћа у крви... Просечни срчани болесник у Србији има месечно око 200 евра трошкова за лекове. Истина је да се болесници жале да пију шаку лекова, али лекари се труде да се фокусирају заиста само на оне најнеопходније, сваки од ових лекова појединачно продужава живот – подсећа др Ристић.

Доктор Ристић открива да је за успешно лечење кардио-реналног синдрома најважније отклонити почетни узрок који је довео до поремећаја, било да се он налази на срцу или на бубрезима.