Трансплантације бубрега зависе од државе

Припремао сам се за бубрежну слабост и дијализу. Моја баба (очева мајка) и отац умрли су због бубрежне слабости због урођених полицистичних бубрега. Био сам свестан да ћу морати на третман дијализом. Радили су ми операцију артериовенске фистуле која је неопходна за дијализу. Операција није успела. Питао сам једну професорку да ли бих ја могао на перитонеумску дијализу. „То није за вас. Заборавите да постоји перитонеумска дијализа”, рекла ми је тада.
Друга операција фистуле је успела. Морао сам да кренем са дијализом пре него што је фистула сазрела. Ставили су ми катетер на врат (у југуларну вену) који ми је много сметао и са којим сам почео третмане 21. априла 2011. године. Једва сам дочекао да фистула сазри и да почнем дијализу преко ње.
Сви су ми причали о трансплантацији. И прошао сам сву обраду за трансплантацију, ставили су ме на листу. Брзо су ме позвали на ВМА. Мало касније и у Клинички центар Србије. Схватио сам да се бирају кандидати који су млађи и да ја са мојих преко 60 година немам шансе. У међувремену сам упознао пацијенте којима је трансплантиран бубрег и који су имале бројне проблеме, неке врло озбиљне. Решили смо да оснујемо удружење пацијената на дијализи у Бору да бисмо се лакше борили за свој статус. Изабран сам једногласно за председника удружења које је постало члан Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије. У међувремену написао сам и књигу намењену пацијентима. Штампали смо је у 1.000 примерака и бесплатно делили у свим центрима за дијализу. На скупштини савеза једногласно сам изабран за председника савеза (који обједињује рад свих удружења у Србији). То је за мене било изненађење, али и прилика да се борим да свима нама буде боље.
У Америци се ради стандардна хемодијализа (ХД) у трајању од три сата, три пута седмично. Фирма „Гамбро” је увела побољшане хемодијафилтрацију (ХДФ) и хемофилтрацију (ХФ). У књигама пише да је хемодијафилтрацију (ХДФ) боља до 30 одсто у односу на стандардну дијализу. Следиле су је све фирме које производе опрему за хемодијализу.
У Европи је стандард да третман траје четири сата три пута седмично, с тим да се у многим земљама ради и побољшана ХДФ. У Америци се побољшана ХДФ не ради.
У неким центрима у Француској третмани трају и по осам сати. Такви пацијенти су објективно знатно боље.
Војномедицинска академија је свим пацијентима обезбедила побољшану ХДФ, а ступио је и на снагу правилник који ту побољшану ХДФ ограничава на само 20 одсто од укупног броја пацијената.
Американци упоређују трансплантацију бубрега и њихову стандардну хемодијализу од девет сати седмично, а Европљани упоређују трансплантацију бубрега и њихову стандардну хемодијализу од 12 сати седмично с тим да део пацијената има и побољшану дијализу ХДФ.
Ако се трансплантација упоређује са пацијентима који су на третману хемодијализом девет или 12 сати седмично, боље је преживљавање код особа са трансплантираним бубрезима. Проблем са пацијентима са трансплантираним бубрезима јесте што морају да узимају лекове који спречавају одбацивање бубрега. Ти лекови смањују имунитет па се дешава да страдају од неке сасвим обичне инфекције. Ти лекови такође оштећују јетру и сам трансплантирани бубрег.
У Србији је око један одсто пацијената на кућној хемодијализи. Пацијент не мора да се искључи након три или четири сата да би се на исту машину прикључио нови пацијент и зато третман на кућној хемодијализи траје пет сати, али и више, што обезбеђује знатно бољу хемодијализу.
Друге предности кућне хемодијализе јесу што нема превоза до и од центра за дијализу, што у току третмана пацијент може да ради многе ствари, што боље прилагођава време за третман тако да већина на кућној хемодијализи наставља да ради.
Пацијенти на кућној хемодијализу су самосталнији, активнији, дисциплинованији, више одлучују о свом лечењу, више знају о дијализи и свим процедурама и компликацијама, сам третман им је комфорнији, не постоји могућност ширења заразних болести, што је било јако уочљиво када је у питању ковид.
Недостаци кућне хемодијализе јесу што није присутан лекар и све што обезбеђује болница, што мора да се обезбедити посебан простор и опрема за третман.
Трансплантација бубрега много зависи од државе. У многим државама је врло велики број трансплантација, а код нас је стање очајно лоше. Надам се да ће Министарство здравља посветити више пажње трансплантацији и да ћемо почети да по том питању личимо на нормалан свет.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


