ВМА обе­ле­жа­ва Дан се­стрин­ства

Вој­но­ме­ди­цин­ска ака­де­ми­ја обе­ле­жи­ће да­нас 12. мај – Ме­ђу­на­род­ни дан се­стрин­ства ка­ко би ис­та­кли зна­чај се­стрин­ског по­зи­ва у кли­нич­кој прак­си и сва­ко­днев­ној не­зи бо­ле­сни­ка. Овом при­ли­ком би­ће уру­че­на при­зна­ња нај­за­слу­жни­ји­ма из ове обла­сти, као и Ду­брав­ки Об­ра­до­вић, глав­ној се­стри Кли­ни­ке за ре­у­ма­то­ло­ги­ју, ко­ја је иза­бра­на за нај­бо­љу ме­ди­цин­ску се­стру. По­ред пред­став­ни­ка шко­ла и са­рад­ни­ка Слу­жбе за здрав­стве­ну не­гу, за­хвал­ни­ца за из­у­зет­ну са­рад­њу би­ће уру­че­на и др­жав­ном се­кре­та­ру Ми­ни­стар­ства здра­вља др Мир­са­ду Ђер­ле­ку.

Све­ча­ност по­во­дом Да­на се­стрин­ства би­ће при­ли­ка и за зва­нич­но отва­ра­ње Ка­би­не­та за здрав­стве­ну не­гу ВМА и при­каз мо­гућ­но­сти тре­на­же­ра на­ба­вље­ног про­шле го­ди­не у вред­но­сти од два ми­ли­о­на ди­на­ра. Нај­са­вре­ме­ни­ји тре­на­жер за обу­ку и еду­ка­ци­ју здрав­стве­ног ка­дра ка­рак­те­ри­ше ве­ли­ки број мо­ду­ла, на при­мер, за про­це­ну и трет­ман ра­на, па­ци­јент-мо­ни­тор ко­ји по­ка­зу­је ви­тал­не функ­ци­је у ре­ал­ном вре­ме­ну, као и број­не дру­ге оп­ци­је нео­п­ход­не за сва­ко­днев­ни рад здрав­стве­них тех­ни­ча­ра и не­гу па­ци­је­на­та.

Ме­да­ља за нај­бо­љу се­стру но­си име Ве­ри­це Ћор­лу­ке и то од 2022. го­ди­не. Ова не­ка­да­шња глав­на се­стра ВМА и пу­ков­ник са­ни­тет­ске слу­жбе по­себ­но је за­слу­жна за се­стрин­ски по­зив у са­да­шњем об­ли­ку.

– На те­ме­љи­ма јед­не од ње­них ви­зи­ја у ВМА се раз­ви­ја кон­ти­ну­и­тет у обра­зо­ва­њу ме­ди­цин­ских тех­ни­ча­ра и уса­вр­ша­ва про­фе­си­ја вој­не ме­ди­цин­ске се­стре. По угле­ду на 1956. го­ди­ну, ка­да су на ВМА шко­ло­ва­не ви­со­ко обра­зо­ва­не ме­ди­цин­ске се­стре (а ту шко­лу је за­вр­ши­ла и се­стра Ве­ри­ца), у ВМА је 2017. го­ди­не уве­де­на тро­го­ди­шња Ви­со­ка стру­ков­на шко­ла, од­шко­ло­ва­на је јед­на ге­не­ра­ци­ја се­ста­ра ко­ји­ма се на­кон основ­них стру­ков­них сту­ди­ја и за­по­сле­ња у ВМА отво­ри­ла мо­гућ­ност и за да­ље струч­но уса­вр­ша­ва­ње. Не­ме­р­љив је њен до­при­нос не са­мо у обра­зо­ва­њу здрав­стве­них тех­ни­ча­ра већ и у раз­во­ју здрав­стве­не не­ге у ци­вил­ним уста­но­ва­ма, има­ју­ћи у ви­ду да је као ин­же­њер ин­фор­ма­ти­ке за­слу­жна за раз­вој Бол­нич­ког ин­фор­ма­ци­о­ног си­сте­ма за ВМА и КБЦ „Др Дра­ги­ша Ми­шо­вић”, па је би­ла и сво­је­вр­стан уте­ме­љи­вач про­це­са здрав­стве­не не­ге – до­да­ју у ВМА.

Исто­ри­ја се­стрин­ског по­зи­ва у ВМА да­ти­ра од пре­те­ча са­да­шње ВМА – Гар­ни­зо­не бол­ни­це, Цен­трал­не вој­не бол­ни­це, Оп­ште вој­не бол­ни­це и Глав­не вој­не бол­ни­це и вој­них се­ста­ра ко­је се с раз­ло­гом и да­ље сма­тра­ју узо­ром. Не­ке од њих, по­пут Бо­се Ран­ко­вић, Со­фи­је Игро­ша­нац, Ру­же Хе­лих, Ксе­ни­је Ва­си­ље­вић Бе­рен­го­вић од­ли­ко­ва­не су ме­да­љом „Фло­ренс Нај­тин­гејл” – нај­ви­шим свет­ским при­зна­њем за рад на по­љу се­стрин­ства.

Фло­ренс Нај­тин­гејл, за­чет­ни­ца мо­дер­ног се­стрин­ства као при­зна­те про­фе­си­је, пи­о­нир је мо­дер­ног се­стрин­ства. Сво­јим ра­дом да­ла је сна­жан до­при­нос у фор­ми­ра­њу са­вре­ме­ног про­фе­си­о­нал­ног се­стрин­ства. На­кон шко­ло­ва­ња оти­шла је у Тур­ску, где је са гру­пом од 38 се­ста­ра бри­ну­ла о ра­ње­ни­ци­ма, и то је би­ла пр­ва гру­па же­на ко­је су као ме­ди­цин­ски рад­ни­ци оти­шле на фронт. За­сту­па­ла је став да све се­стре тре­ба стал­но да одр­жа­ва­ју и уна­пре­ђу­ју сво­ју ефи­ка­сност, сна­гу, са­о­се­ћај­ност и бри­жну прак­су.

Зна­чај На­де­жде Пе­тро­вић, Ду­ши­це Спа­сић и Мил­ке Ђу­ра­шић

По­себ­но ме­сто у срп­ској исто­ри­ји раз­во­ја се­стрин­ске про­фе­си­је за­у­зи­ма лик На­де­жде Пе­тро­вић, срп­ске сли­кар­ке, али и до­бро­вољ­не бол­ни­чар­ке у бал­кан­ским и Пр­вом свет­ском ра­ту. Она је јед­на од бол­ни­чар­ки ко­ја је из­гу­би­ла жи­вот спа­са­ва­ју­ћи дру­ге, пре­ми­нув­ши од пе­га­вог ти­фу­са 1915. го­ди­не. Ва­ри­о­ла ве­ра, 1972. го­ди­не, од­не­ла је жи­во­те Ду­ши­це Спа­сић и Мил­ке Ђу­ра­шић, ко­је су има­ле по 23 го­ди­не. Њих две су се до­бро­вољ­но ода­зва­ле се­стрин­ском по­зи­ву.