Тур­ска да­нас би­ра пред­сед­ни­ка и по­сла­ни­ке

Пар­ла­мен­тар­ни и пред­сед­нич­ки из­бо­ри у Тур­ској су иза­зва­ли ве­ли­ку па­жњу у зе­мљи и све­ту по­што се по­сле два­де­сет го­ди­на не­до­дир­љи­ви Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган пр­ви пут су­о­чио са ве­ли­ким иза­зо­вом. По­след­ње ан­ке­те да­ју бла­гу пред­ност ње­го­вом ри­ва­лу Ке­ма­лу Ки­лич­да­ро­глуу, али је те­шко са си­гур­но­шћу пред­ви­де­ти ко ће се ра­до­ва­ти у не­де­љу уве­че, ка­да се оче­ку­ју пр­ви ре­зул­та­ти гла­са­ња. Не ис­кљу­чу­је се дру­ги круг из­бо­ра за пет­на­ест да­на ако да­нас ни­ко не до­би­је ви­ше од 50 од­сто гла­со­ва.

Пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри су у кам­па­њи би­ли у дру­гом пла­ну. То се и мо­гло оче­ки­ва­ти по­што је Ер­до­ган 2017. го­ди­не про­ме­нио устав и увео пред­сед­нич­ки си­стем вла­да­ви­не по ко­ме су све по­лу­ге вла­сти у ру­ка­ма ше­фа др­жа­ве. За 600 ме­ста у на­ци­о­нал­ној скуп­шти­ни бо­ре се 24 пар­ти­је и 150 не­за­ви­сних кан­ди­да­та за по­сла­ни­ке.

Вла­ди бли­ски лист „Деј­ли са­бах” твр­ди да ће Ер­до­ган кам­па­њу за­вр­ши­ти у хри­шћан­ском све­ти­ли­шту Аја Со­фи­ји, ко­је је са­да по­но­во џа­ми­ја. На тај на­чин он очи­глед­но же­ли да по­зо­ве кон­зер­ва­тив­не гра­ђа­не ко­ји па­те за слав­ном осман­ском про­шло­шћу да гла­са­ју за ње­га, да на тре­ну­так за­бо­ра­ве сва­ко­днев­не про­бле­ме са ко­ји­ма су се мно­ги су­о­чи­ли по­сле ра­зор­ног зе­мљо­тре­са, ре­корд­ног по­ра­ста це­на жи­вот­них на­мир­ни­ца, не­за­пам­ће­ног су­но­вра­та кур­са ли­ре. Ер­до­ган је Аја Со­фи­ју 2020. го­ди­не пре­тво­рио у „Аја Со­фи­ју ве­ли­ку џа­ми­ју”, као што је то 1453. го­ди­не ура­дио сул­тан Мех­мед Дру­ги по­сле осва­ја­ња Кон­стан­ти­но­по­ља. Му­ста­фа Ке­мал Ата­турк је 1934. го­ди­не де­ли­мич­но ис­пра­вио тај не­чу­ве­ни грех и пре­тво­рио је у му­зеј: осам де­це­ни­ја би­ла је ни цр­ква ни џа­ми­ја.

Бу­ду­ћи пред­сед­ник Тур­ске би­ће ли­дер опо­зи­ци­о­не ко­а­ли­ци­је Ке­мал Ки­лич­да­ро­глу (ли­дер Ре­пу­бли­кан­ске на­род­не пар­ти­је, ко­ју је осно­вао Ата­турк) или Ер­до­ган, док тре­ћи кан­ди­дат Си­нан Оган не­ма шан­се да угро­зи фа­во­ри­те.

Из­бо­ри у Тур­ској иза­зва­ли су ве­ли­ку па­жњу у све­ту, по­што би мо­гли да до­ве­ду до про­ме­на у уну­тра­шњој и спољ­ној по­ли­ти­ци зе­мље. Ме­ди­ји у Аме­ри­ци, Бри­та­ни­ји, Не­мач­кој и Фран­цу­ској – ка­ко твр­де у Ан­ка­ри – да­ни­ма отво­ре­но по­ку­ша­ва­ју да ути­чу на опре­де­ље­ња гра­ђа­на Тур­ске.

Бе­ла ку­ћа је по­ву­кла не­у­о­би­ча­јен ди­пло­мат­ски по­тез: њен ам­ба­са­дор у Ан­ка­ри Џеф Флејк у је­ку кам­па­ње по­се­тио је кан­ди­да­та опо­зи­ци­је Ки­лич­да­ро­глуа. У Аме­ри­ци се на­да­ју да ће но­ви пред­сед­ник ка­да до­ђе на власт за­о­штри­ти став пре­ма Мо­скви, од­но­сно уве­сти санк­ци­је Ру­си­ји, као што су то ура­ди­ле дру­ге зе­мље чла­ни­це НА­ТО-а.

Про­те­сто­вао је и Ки­лич­да­ро­глу: упо­зо­рио је „ру­ске при­ја­те­ље” због еми­то­ва­ња мон­ти­ра­них ви­део-сни­ма­ка ка­ко би ком­про­ми­то­ва­ли опо­зи­ци­ју у Тур­ској. У Кре­мљу су де­ман­то­ва­ли тврд­ње тур­ског по­ли­ти­ча­ра.

Пред­из­бор­на кам­па­ња је про­те­кла у по­вре­ме­но на­пе­тој ат­мос­фе­ри, али ни­је би­ло те­жих ин­ци­де­на­та. Ме­ди­ји су за­бе­ле­жи­ли да је ли­дер опо­зи­ци­је на не­ким пред­из­бор­ним ску­по­ви­ма но­сио за­штит­ни пр­слук, док је ауто­бус Екре­ма Има­мо­глуа, гра­до­на­чел­ни­ка Ис­тан­бу­ла и кан­ди­да­та за пот­пред­сед­ни­ка Тур­ске, га­ђан ка­ме­ни­ца­ма. Део јав­но­сти стра­ху­је ка­ко ће при­ста­ли­це по­ра­же­них стра­на­ка ре­а­го­ва­ти по­сле об­ја­вљи­ва­ња ре­зул­та­та…