Kамернa изложбa у част Десанке Максимовић

Камерна изложба у част 125 година од рођења Десанке Максимовић биће приређена од 17. маја до 16. јуна у пријемном холу Библиотеке САНУ.

Десанка Максимовић (1898-1993) била је српска књижевница, песникикиња и професорка Прве женске гимназије у Београду. Бавила се и превођењем са руског, словеначког, француског и бугарског језика. За своје изузетне књижевне успехе, педагошки рад, културно и друштвено ангажовање била је награђивана високим признањима као што су: Октобарска награда Крагујевца за Крваву бајку (1963); Седмојулска награда (1964); Награда АВНОЈ-а (1970); Вукова награда (1974); Змајева награда Матице српске за 1973. годину за књигу Немам више времена (1974); Плакета САНУ за велике заслуге у стварању и ширењу песничке речи (1974); Награда за животно дело Удружења књижевника Србије (1984); Његошева награда (1984) и бројне друге награде и ордени.

Дописни члан Српске академије наука постала је 1959. године, а редовни члан Српске академије наука и уметности 1965. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су књиге поезије и прозе Десанке Максимовић међу којима су и њене прве песме објављене 1920. године у часопису Мисао, прва издања њених књига Песме (1924), Зелени витез (1930), Лудило срца (1931), Гозба на ливади (1932), Како они живе (1935), Нове песме (1936), Ослобођење Цвете Андрић (1945), Песник и завичај (1946), Отаџбина у првомајској поворци (1949), Изабране песме (1950), Отаџбино, ту сам (1951), Отворен прозор (1954), Чобанин пчела (1956), Говори тихо (1961), Чудо у пољу (1961), Тражим помиловање (1964), Празници путовања (1972), Немам више времена (1973), Летопис Перунових потомака (1976), Песме из Норвешке (1976), Снимци из Швајцарске (1978), Ничија земља (1979), Слово о љубави (1983), Међаши сећања (1983), Михољско лето (1987), Памтићу све (1988), Озон завичаја (1990), Небески разбој (1991) и Зовина свирала (1992).

Посетиоци могу да погледају преводе њене поезије на енглески, немачки, француски, италијански, шпански, пољски, чешки, руски, бугарски, јерменски и кинески језик, прво и јубиларно издање Сабраних дела (1969) у седам књига поводом педесетогодишњице рада, Целокупна дела (2012) у десет књига, дигитално издање Целокупних дела (2016).

Биће изложени Десанкини преводи Достојевског, Чехова, Балзака, Отона Жупанчича, Франца Прешерна, Бориса Дубровина и Маргарите Алигер, њена поезија објављивана у Академијиним издањима, радови и књиге о њој, две фотографије и факсимил рукописа „Крваве бајке” чији се оригинал чува у Архиву САНУ. Међу изложеним књигама налазe се и две са посветом ауторке академику Бранку Ћопићу, саопштила је Академија наука.

Аутор изложбе је Сања Петровић.