Колико вреди фотеља директора школе

Недељу дана након што је министар просвете Бранко Ружић поднео неопозиву оставку на ту функцију као „једину рационалну и часну одлуку” после масакра и страдања невиних жртава у београдској осмолетки „Владислав Рибникар” на Врачару − због насиља у установама којима руководе оставке су поднеле „из моралних разлога” директорка Предшколске установе „Полетарац” у Оџацима и „из дубоко личних разлога” директорка Основне школе „Дринка Павловић” у престоничкој општини Стари град.

− Једино ћу вама открити стварни разлог оставке. После језиве трагедије у „Рибникару” која ме је лично дубоко погодила, и као наставника и као родитеља и као директора школе, у већини одељења од првог до осмог разреда појављују се људи који су упирали прстом у једно дете наше школе из сопственог страха да је оно то које би могло да понови злочин. Настала је колективна хистерија. Трпела сам претње, људи су толико у паници ових дана. Више нисам знала ко шта пријављује, ни коме шта треба да пријавим. Нико ме није припремио на такву ситуацију. Оставку сам дала зато што су директори школа преоптерећени обавезама за које су по закону дужни да обављају. На то нас родитељи додатно притискају и приморавају да се бавимо појединачним случајевима којих је превише и често се испостави да је школа све већ предузела или је реч о ситуацијама које не подразумевају толико велики проблем колико родитељи сматрају да јесте. Ја сада имам озбиљан страх да бавећи се тиме пропустим важан проблем и неког недајбоже К. К. И сад када ме питате ко ће да ради у просвети и да буде директор, ја мислим да нико нормалан ово не може да издржи − искрена је Наташа Васић, директорка ОШ „Дринка Павловић” у оставци.

У вртићу у Оџацима педагошки асистент, како су на основу сведочења своје деце открили и пријавили родитељи, непримерено је додиривао, фотографисао и снимао наге малишане. Одређен му је притвор до 30 дана. Након хапшења овог педагошког асистента и после два протеста родитеља који траже да им деца буду сигурна – директорка установе поднела је оставку. ПУ „Полетарац” саопштио је да „са жаљењем и саосећањем према свој деци и породицама у овом моменту из личних разлога, директорка установе не може више да обавља функцију”. Готово истовремено, 10. маја, директорка ОШ „Дринка Павловић” поднела је неопозиву оставку, и то, како за наш лист наглашава, пре него што је Милица Кон, мајка ученице првог разреда ове школе, иступила у јавности с тврдњама да је њена ћерка у овој кући знања доживела вршњачко насиље. Савет родитеља поменуте осмолетке након оставке директорке обавестио је родитеље „да школа наставља да ради у складу с правилницима, али да подржава директорку у нади да ће променити своју одлуку”.

Јуче је, гостујући у „Уранку” на К1 телевизији, Милица Кон указала да јој је Савет родитеља „Дринке” замерио што је „укаљала углед школе” да су јој рекли да „није требало тако да поступи већ да проблем решава у оквиру институција”.  Конова је објаснила да је одлучила да зове медије јер се проблем понавља. Изјавила је и да мисли да „све и да је позвала министарство, дошла би инспекција, установила да је школа урадила све у оквирима закона, а проблем не би био решен”. Она верује да је директорка ове основне школе оставку дала из немоћи.

Да ли ће убудуће многи директори школа подносити оставке немоћни да се изборе с проблемима у установама којима руководе, чак и када су учинили све што је у њиховој моћи и прописима предвиђеним обавезама да се проблеми реше?

− Дуго се говори о негативној селекцији у просвети. Овај посао је нежељени посао. Списак одговорности директора школе такав је да то може да ради неко ко то заиста воли или ко мисли да је свемоћан. Притисак родитеља је постао озбиљно неподношљив, притом у нашој школи је реч о мањини, али довољно да апсолутно узурпира наше време. Константно се испоставља да су пријаве појединих родитеља против учитеља, школе, секретара, директора, педагошко-психолошке службе неосноване. Инспектори сваки пут морају све да провере, за то време има одељења и деце са стварним проблемима и може да се деси да их пропустимо − истиче Васићева.

Имајући у виду хијерархију у установама, први у ланцу одговорности кад се нешто догоди су директори и разумљиво је да у кризним ситуацијама преиспитају своју одговорност и, евентуално, поднесу оставку, сматра Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

− Нису сви директори исти. Немали број њих постављен је по политичкој линији. У том случају питање подношења оставке није резултат личне одговорности, већ је пре ствар притисака и става политичке гарнитуре која их је довела на функцију. Другу категорију чине директори који су захваљујући професионалном кредибилитету заслужили функције које обављају на високопрофесионалан начин. Плашим се да ће у светлу последњих догађаја они сами преиспитати да ли и колико „вреди” борити се против ветрењача у жељи да школе којима руководе стекну статус угледних и добрих, а имајући у виду одговорност коју носе за све што се у установи дешава − указује Марков.

Он не мисли да ће министрова оставка и трагични догађаји који су обележили претходне недеље довести до епидемије оставки, али мисли да руководиоци школа имају разлога да преиспитају да ли и колико вреди директорска фотеља.

− Насиље се мора пријављивати, а директори морају бити свесни свог положаја и одговорности. Не би ваљало да после сваке пријаве насиља, директор поднесе оставку, јер ћемо доћи до тога да ће у пракси готово половина или трећина школа у држави, када се пријави насиље, остати без директора − истиче Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.