Шта је карбонска такса и ко ће је плаћати

Европска унија почеће, већ од јесени, на мала врата да уводи карбонску таксу на робе приликом чије производње се емитује велика количина угљендиоксида.

Реч је о својеврсном опорезивању еколошки недовољно усавршене технологије.  Ово значи да ће европски увозници приликом набавке гвожђа, алуминијума или ђубрива и из Србије плаћати прописану таксу. Јасно је да ће се тај трошак у пословању пребацити директно на српске извознике, а незванично се процењује се да би нов намет износио између 60 и 90 милиона евра годишње.

У почетку тај трошак највише ће осетити произвођачи гвожђа, челика, алуминијума, цемента, пластике, ђубрива, али и струје и водонике. Како преноси 021, ово би могао да буде велики баласт за српску привреду јер метална индустрија чини 13 одсто, пластика 11, минерали и ђубрива око 6,5 одсто укупног српског извоза, од чега најмање трећина завршава у ЕУ. Управо тај сегмент индустрије би могао да буде опорезован, за почетак са 26 евра по тони емитованог угљендиоксида. Намет ће фазно расти како би 2034. године достигао 80 евра, колико већ годинама плаћају европске фабрике.

Како је објашњено, у прве три године Брисел ће водити само евиденцију колико увозна роба производи  угљендиоксида, што је шанса за државе које нису чланице  да усаврше технологију, смање емисију и тако избегну додатно опорезивање.

Станко Поповић, власник компаније „Еликсир група”, која је велики домаћи произвођач миниралних ђубрива каже за „Политику” да се та компанија већ више од годину дана припрема за ове новине и да та мера коју уводи Брисел неће на њих значајније утицати.

–Ове мере имају утицај на нас али у већем проблему су произвођачи азотних ђубрива које троше највише гаса. Свакако, правимо спалионицу на отпад, соларне панеле и имаћемо доста зелене струје– истакао је Поповић. Како објашњава, праћење креће од септембра ове године, а плаћање такси предвиђено је тек за три године.

–Ми се као фирма се прилагођавамо и на време смо кренули да о овоме размишљамо. Разлика се плаћа уколико произвођачи праве емисију ЦО2 у односу на европске фабрике, а очекујемо да ћемо до тада, у периоду прилагођавања, постићи и већу ефикасност- напомиње наш саговорник.