Зашто цене у радњама не прате пад инфалције

„Не верујем у то да инфлација пада и да ће до краја године бити упола нижа него сада. Она ће још да расте. Знате ли да су поново поскупели струја и гас и знате ли колико ће то још да повећа цене, јавио нам се пре неки дан с овим коментаром редовни читалац нашег листа.

Статистички подаци показују да инфлација пада, у априлу је износила 15,1 одсто у односу на мартовских 16,2. И свако сада пита шта ја имам од тога. И да ли ће цене да крену у рикверц.

Нажалост, грађани још немају никакву вајду од пада инфлације из простог разлога што ништа не појефтињује. Када се каже да инфлација успорава то само значи да је темпо поскупљења слабији, али да она и даље постоји. Они мало старији и са добрим памћењем на дужи период инфлације у нашој историји наводе да се цене никада нису вратиле наниже и да појефтињења није било.

Економисти напомињу да су цене увек нееластичне кад иду наниже, односно спорије се смањују, док су сви брзи код поскупљења.

И на недавном представљању извештаја о инфлацији у Народној банци Србије (НБС) било је речи о томе.

Саво Јаковљевић, генерални директор Сектора за економска истраживања и статистику у НБС, каже да још не треба очекивати да цене падају у односу на претходни месец.

„Када говоримо о међугодишњој стопи инфлације пореде се цене у једном месецу ове године са истим месецом 2022. Када наводимо да очекујемо да инфлација опада међугодишње то значи да ће постојати неки раст цена, али да ће тај таст бити све мањи и мањи. На пример, ако је цена нечега на месечном нивоу повећана за један одсто предвиђамо да ће наредног месеца бити увећана за 0,5 процената. Како из обрачуна за годину дана буде излазио период када су цене биле највише тако ће се инфлација смањивати. У случају хране, ако пољопривредна сезона буде успешна, те цене би на месечном нивоу могле да почну и да опадају. За сада кажемо да ће раст цена бити мањи”, рекао је Јаковљевић. Додао је да је, од почетка године, у Европи храна поскупела од 4,5 до седам одсто што значи да свуда расту цене намирница.

Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику, напомиње да ако пољопривредна сезона буде просечна, то може већ у јулу и августу да се види на ценама воћа и поврћа.

„Цене хране ће од августа и септембра зависити од рода соје, сунцокрета, кукуруза. На пример за литар уља треба три килограма сунцокрета, плус 10 или 20 динара. Није свеједно да ли ће сунцокрет коштати 60, 50 или 40 динара по килограму. Уколико година буде просечна могуће је и брже смањење цена намирница. Може да се деси и суша. Имали смо две заредом сушне године 2021. и 2022. што се у Србији никада није десило од када постоје упоредиви подаци. То је имало огроман утицај на цене хране. Проблем је што је суша била и у земљама у окружењу. Цена пшенице, кукуруза, соје, сунцокрета не може много да се разликује на берзи у Новом Саду од берзи на Црном мору или Паризу. Те цене се моментално преносе”, казао је Трајковић.

И вицегувернер Жељко Јовић објашњава да је могуће да је индивидуални или субјективни осећај људи о инфлацији, зато што купују неке производе, другачији.

„У априлском смањењу инфлације од 1,1 одсто 0,7 процентних поена је било смањење цена намирница, а она учествује знатно у буџетима домаћинстава. У наредном периоду очекујемо смањење од два процентна поена. А да водимо рачуна и о онима који отплаћују кредите показали смо кроз задржавање каматне стопе на шест одсто”, рекао је Јовић.