Даброви све ближе Дрини

Сремска Митровица – На Обедску бару и у Засавицу насељено је пре четири године 75 даброва, ишчезлих из Србије пре једног века. Друштво природњака из Баварске поклонило их је овим специјалним резерватима природе у оквиру пројекта повратка дабра у Србију, чији је носилац био Биолошки факултет у Београду. Данас, на Обедској бари, од 20 парова, једва да је остала која породица, док је 35 даброва пуштених на Засавицу дало најмање још толико потомака.

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине наручио је од Завода за заштиту природе Србије праћење даброва насељених на оба локалитета, при чему на Обедској бари није нађена ни једна настамба (хумка или јазбина). У околини Обедске баре, код Купинова и код Платичева, запажене су две јазбине, што указује да су насељени парови тражили за живот боља места од „понуђеног”. Од 75 даброва приспелих из Баварске угинуло је десет, претежно на Обедској бари. Ово праћење даброва уклонило је извесне сумње у бригу о дабру у овом резервату којим газдује ЈП „Војводинашуме”.

– Насељавање дабра на Обедску бару очигледно није успело, а за то нису криви људи из ЈП „Војводинашуме” које газдује Обедском баром. Велике промене водостаја онемогућавају дабра да гради бране, „акумулације” му остају без воде, па су принуђени да траже стабилније услове. На Засавици немамо такав проблем, па је овај резерват постао база за повратак дабра у Србију – каже за „Политику” покрајински секретар за заштиту животне средине Слободан Пузовић, додајући да су радиометријски сигнали са чипова којима су опремљени засавички даброви „дојавили” да су они стигли чак до стотину километара удаљеног ушћа реке Јадар у Дрину.

Према извештају Завода за заштиту природе Србије, током 2007. на подручју Војводине потврђена је 21 активна територија дабра, а још осам територија регистровано је јужно од Саве, међу којима је најудаљенија поменуто ушће Јадра у Дрину. Како породице дабра имају четири до пет јединки, процењује се да у Србији има око 150 даброва. Парови досељени пре четири године дали су потомке, а мање јединке спонтано су се доселиле из суседних земаља у којима су такође предузети пројекти насељавања ове врсте.

Стручни сарадник у Специјалном резервату природе „Засавица” Михаило Станковић каже за наш лист да се пројекат повратка дабра у Србију остварује брже него што се очекивало.

– Само годину дана по досељавању на Засавицу са одушевљењем смо пратили подизање бране коју је једна породица саградила на месту где се у Засавицу улива поток Батар, на потесу Црквине код села Раденковић. Брана је дуга 30 метара, а висока 180 центиметара, од чега је 80 центиметара изнад воде. Да би стекла језерце за своје потребе, ова породица је утрошила 20 кубних метара дрвета. Иначе, код даброва је женка градитељ, а мужјак је пуки носач материјала – наводи Станковић.

Д. Драгичевић