Нобелова награда Дорис Лесинг

Британска књижевница Дорис Лесинг добитница је Нобелове награде за књижевност за 2007. годину, саопштио је јуче Нобелов комитет у Стокхолму, по обичају тачно у 13 сати. Тиме је Лесингова постала једанаеста жена добитница Нобела за књижевност, а у својој 87. години и најстарија лауреаткиња престижног признања. За неколико дана, 22. октобра, Дорис Лесинг пуни 88 година, а Нобелова награда може јој бити савршен рођендански поклон уз који иде и тачно 1,1 милиона евра. Нобелов комитет је одлучио да познату британску књижевницу награди због "епског наративног дара о женском искуству, која са скептицизмом, страшћу и визионарском снагом посматра цивилизацију". Визија глобалне катастрофе која приморава човечанство да се врати примитивнијем животу, посебно је привлачна за Дорис Лесинг. Она се поново појављује у њеним књигама последњих година, додаје се у саопштењу.

Дорис Лесинг је једна од најпознатијих британских књижевница која је дебитовала 1950. делом "Трава пева". Њен најславнији роман је "Златна бележница" из 1962. који, уз аутобиографску потку, говори о животу књижевнице растрзане између различитих улога – супруге, писца, политичког активисте, љубавнице. Како наводи критика, овом књигом је "феминистички покрет у повоју добио пионирско дело", и оно спада "у малобројне књиге које су приказале како у 20. веку изгледају мушко-женски односи". У њене најзначајније романе убрајају се "И поново љубав", "Лето пре мрака" и "Пето дете", контроверзни роман који је код нас 2004. објавила зрењанинска издавачка кућа "Агора" у преводу Тање Славнић. У својим књигама Дорис Лесинг у центар пажње поставља најбитније друштвене проблеме, од расизма до феминизма и улоге породице у савременом друштву, посебно се бавећи социјалном патологијом. Називана је водећом постмодерном феминисткињом, иако је сама оспоравала таква читања својих дела.

Рођена је 1919. у Кермансаху (данашњем Ирану), одрасла у Родезији (данашњем Зимбабвеу) где се њен отац, кад јој је било пет година, населио на великој изолованој фарми. Уписана је у пансион на верској образовној институцији, чијем се програму тешко прилагодила, да би са 14 година дефинитивно напустила школовање. Издржавала се чувањем деце и радом на телефонској централи. Још одмалена је била другачија и описивала је себе као "дете контраша" које је најчешће изговарало речи: "Е, нећу!"

Два брака, троје деце и два развода обележила су њен породични живот. Када се придружила Комунистичкој партији удала се за немачког политичког активисту Готфрида Лесинга који је касније постао немачки амбасадор у Уганди. После два развода, настанила се у Лондону 1949. и радила неколико година као секретарица, да би после успеха прве две књиге напустила тај посао.

Лесингова не пише сваки дан, али ради довољно да може да објави бар један наслов годишње или заврши започету збирку кратких прича. Свако јутро устаје у пет сати, храни стотине птица на оближњем тргу и враћа се у стан писању. У једном интервјуу је изјавила да су јој књиге одувек били најбољи компањони, а много година касније дошла је у ситуацију да објашњава да никако не може да престане са писањем: "Таман кад завршим књигу, облије ме невероватно задовољство. Али изненада дође оно осећање. Не могу да седим скрштених руку и губим време. Осећам се бескорисно и морам нечим да се занимам, а када пишем мој дан је испуњен, рекла је Лесингова. На питање како се деси тај "а-ха" – "еурека моменат", рекла је:

– Целог детињства сам нешто пискарала. Прва прича у 17. години завршила је у кошу и није ми жао због тога. А почела сам да пишем захваљујући мојој мајци која ми је наручивала књиге бринући се за моје образовање. И хвала јој на томе.

У књигама је, како каже, занима промена човекових размишљања и начин на који схватамо реалност. Како прихвата ове нове могућности и виртуелне реалности, говори:

– Често се осећам као диносаурус. Умем да радим на компјутеру али се нисам сродила са новом технологијом. Нисам разумела Артура Кларка који је говорио о променама које ће човек доживети у будућим вековима. Сада га схватам и верујем да ће нам технологија растурити мозгове. То се већ види на омладинцима који не могу да склопе ни дужу реченицу.

Када се окрене и погледа уназад, каже:

– Све више размишљам о смрти. "Мементо мори" ми одзвања у глави. Питам се колико још имам времена. Пре него започнем нову књигу, питам се да ли је вредно покушаја. Да ли ћу имати времена да је завршим…

-----------------------------------------------------------

Сви су били занесени Блером

– Била сам у Њујорку када је Бил Клинтон изабран за председника. Сви су били полудели за њим, а ја сам се тада озбиљно забринула за своје пријатеље. Када сам други пут отишла у Њујорк, нико није имао лепу реч за Била, али сви су са симпатијама говорили о Хилари. Нестварно! Није другачије ни у Енглеској. Сви су били занесени Тонијем Блером јер је тада био ново лице. Питам се да ли људи икада нешто науче – рекла је Лесингова и додала: "Не кажем да су сви политичари исти. Исти је начин на који се гласачи опију "новом фацом" и нереалним очекивањем да се свет може променити преко ноћи.

-----------------------------------------------------------

Најгоре лажи о бомбардовању Београд

– Изгледа да се бавимо само катастрофама. Као да се трудимо да припремимо себе на неочекивано и најгоре. У међувремену, понашамо се као да је све под контролом а, у ствари, није. Тако смо се понашали и када се десила опасна ствар у Југославији. Мислим да је то застрашујуће. Бомбардовали смо Београд, а о томе су нам говорене најгоре лажи. Зашто је рат изненада почео и изненада стао? И зашто смо у то умешани. Бацање бомби је изгледа веома профитабилан бизнис. Мислили смо да смо много паметни, а нисмо имали појма шта се дешава.

-----------------------------------------------------------

Добила Нобела, Букера не

Дорис Лесинг је била, саопштавају агенције, три пута номинована за Букерову награду, али је није ниједном добила. Једанаеста је жена - добитница Нобелове награде за књижевност у историји овог признања у области литературе. Важила је за јаког фаворита у години када је награду добила Елфриде Јелинек.

Прошле године, ово признање, највеће у светској литератури, добио је турски писац Орхан Памук, а претпрошле британски драмски писац Харолд Пинтер.

-----------------------------------------------------------

Издавач Ненад Шапоња: Нисам изненађен

Ненада Шапоњу, уредника издавачке куће "Агора", не изненађује Нобелова награда која је припала Лесинговој јер је она, како каже, већ шест деценија један од најзанимљивијих писаца са енглеског говорног подручја.

- Лесингова је расан писац, пише блиско обичном читаоцу и носи му убитачну поруку. У роману "Пето дете" оспорава антрополошку суштину постојања породице. Радња се дешава после покрета Деца цвећа у Британији, када двоје младих одлучи да имају осморо деце. Добијају четворо, и пето дете које је "другачије". Роман је изазвао велике полемике крајем 80-их у Британији, покренуо кључна и болна питања која се тичу самог друштва и функционисања породице, рекао је Шапоња за "Политику".

Додао је да Лесингова није много превођен писац код нас. У Словенији је објављена књига "Трава пева", у Хрватској "Златна бележница", а код нас само "Пето дете", издање које још није распродато. Вероватно ће награда бити разлог да "Агора" објави још неке наслове овог аутора, рекао нам је Ненад Шапоња.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Дорис Лесинг одушевљена

Лондон, 11. октобра - Британска књижевница и овогодишња добитница Нобелове награде Дорис Лесинг изразила је одушевљење због добијања престижног признања Шведске академије. "Ово траје већ 30 година. Добила сам све награде у Европи, баш све, па сам одушевљена због тога. То је ројал флеш", казала је књижевница новинарима окупљеним испред њене куће у Лондону.

Дорис Лесинг била је међу последњима који су сазнали да је добила Нобелову награду, пошто је у време када је име добитника саопштено била у куповини. Лауреатима Нобелове награде признања ће бити уручена 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела, изумитеља динамита, богаташа и филантропа.