Пожари без жртава

У пожарима на отвореном простору у Србији је у току ове године изгорело 17.000 хектара шума и ливада. Жртава и погинулих, срећом, није било. Поређења ради, у Грчкој су погинуле 64 особе, у Бугарској 14 и у Хрватској 12, где је изгорело и много више шума.
Помоћник министра, Предраг Марић, начелник сектора за заштиту и спасавање у МУП-у Србије, каже за "Политику" да су акције гашења шумских пожара у Србији биле успешне због добре организације и координације људства и средстава. Захваљујући постојећој организацији овог сектора, каже Марић, пожаре у току јула и августа на Старој планини, Сврљишким планинама и у Делиблатској пешчари, гасили су ватрогасци из целе Србије, а у акцији је учествовала и Жандармерија.

Марић, међутим, наглашава да у Србији још не постоји јединствен систем заштите грађана у ванредним ситуацијама.

– Није донета национална стратегија, нити је ова област законом уређена. Заштитом грађана баве се две службе, Сектор за заштиту и спасавање у МУП-у и цивилна заштита у Министарству одбране. Постоје два концепта будуће организације службе – каже Марић.

Први концепт у оквиру МУП-а Србије по форми је идентичан са моделима у 22 европске земље, док се други предлог односи на формирање агенције за ванредне ситуације при Влади Србије.

– У првом случају, формирањем Сектора за заштиту и спасавање крајем маја прошле године започели смо са реализацијом идеје да се у Србији оформи једна служба за заштиту грађана у ванредним ситуацијама. Да је усвојен Закон о заштити и спасавању, чији је предлог повучен из скупштинске процедуре у мају 2007. године, у оквиру Сектора била би и цивилна заштита. Овако би имали могућности за коришћење средстава МУП-а и обједињавање Жандармерије, алпиниста, рониоца, хеликоптерске јединице, што би знатно смањило трошкове службе – објашњава Марић.

Према другом концепту који предвиђа формирање агенције за ванредне ситуације при влади, према речима нашег саговорника, ватрогасци спасиоци били би издвојени из МУП-а, а агенцију би чинила цивилна заштита.

– По Закону о јавним агенцијама, ова агенција не би могла да има функцију министарства, што значи да не би могла да располаже сопственим оперативним снагама већ би морала да се ослања на МУП или на Министарство одбране. Овако би опет постојала два ланца и система организације и команде. Тако рецимо у Хрватској, у којој постоји усложњен ланац командовања, после погибије ватрогасаца на острву Корнати још трају жестоке полемике у вези са тим ко је одговоран за разбијање јединственог система заштите и спасавања који је раније функционисао у оквиру МУП-а – каже Марић.

Најбоље прелазно решење било би, сматра Марић, да у наредних неколико година Сектор за заштиту и спасавање остане у оквиру МУП-а Србије и да се обједини са цивилном заштитом.

– Овај концепт је у знатној мери јефтинији и оперативнији од формирања агенције. Јефтинији, јер би за агенцију било потребно од 30 до 40 милиона евра. Оперативнији у смислу обједињавања заштите грађана у условима пожара, земљотреса, поплава, хемијских акцидената и осталих ванредних ситуација – закључује Марић.

-----------------------------------------------------------

Три хиљаде ватрогасаца

Сектор за заштиту и спасавање на територији Србије има 3.088 запослених ватрогасаца и инспектора за превентиву. Само ватрогасаца на територији наше земље има 2.886. Грађане српске престонице од ватре спасава 642 ватрогасца, што је у односу на главне градове држава у окружењу скоро три пута мање ако се зна да само у Будимпешти и Софији, има по 1.500 ватрогасаца.