Нови живот старе књиге

Међународна научна конференција „Нови живот старе књиге” одржана је у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” протеклог викенда. Овај скуп организован је у сарадњи са Институтом за јавну политику са циљем да дубље истражи улогу књиге у данашњем свету и охрабри очување њеног драгоценог наслеђа.

– Старе и ретке књиге се готово уопште не читају већ дуго, њихова функција је промењена, оне су постале објекти обожавања, било у колекционарском било у институционалном окружењу, због многих инхерентних особина које носе. Естетика, инспирација, материјална вредност и многе друге особине чине да им се дивимо и желимо да их поседујемо, да сачувамо и на специфичне начине користимо старе и ретке књиге, било као појединци, било као заједница – чуло се на скупу.

Прва сесија била је посвећена институционалном животу књиге, на којој су представници библиотека говорили о фонду старих и ретких књига и њиховом очувању. Своје искуство са публиком поделили су Новка Шокица Шуваковић из Библиотеке Матице српске, мр Љубица Ћоровић из Библиотеке града Београда, Светлана Пуцаревић која долази из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, затим Владимир Томић из Музеја града Београда, Слађана Митровић из Библиотеке „Радоје Домановић” из Тополе, као и доц. др Адам Софронијевић из Библиотеке Института за јавну политику.

У другој сесији, стручњаци из различитих области дискутовали су о свом раду са старим и ретким књигама, прикупљању ретких књига, њиховој рестаурацији и начинима како да се ово изузетно важно културно наслеђе адекватно сачува. На ову тему говорили су: Роберто Кондота, библиофил из Италије који са великом пажњом прикупља старе и ретке књиге са ових простора, затим Драган Амброзић из Дома омладине, Благоје Пантелић из издавачке куће „Библос”, Александар Ћеклић, уметник књиговезац који је допринео очувању и рестаурацији многих вредних старих књига, проф. др Оливера Батајић Сретеновић са Факултета примењених уметности Универзитета у Београду.

Последња сесија на конференцији била је резервисана за тему будућности књиге у дигиталном добу, где су домаћи стручњаци разменили искуства са експертима из иностранства, међу којима су били Сали Чемберс представница DARIAH – The Digital Research Infrastructure for the Arts and Humanities из Белгије, затим Милена Добрева Mekferson BRODhub – Bulgarian-Romanian Observatory of Digital Media из Бугарске и Michiel Cock, Vrije Universiteit Amsterdam, из Холандије. Домаћу перспективу представили су Тамара Бутиган из Народне библиотеке Србије и доц. др Адам Софронијевић.

Дискусија се одвијала у окружењу изложбе ретких књига из збирки Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и Библиотеке Института за јавну политику.

Неке од изложених књига су: „Октоих првогласник” из 1494. године, прва ћирилична књига код Јужних Словена, „Прва читанка за основне србске школе” из 1867, „Катихисис мали” (1776) „Молитвеник” (1539), „Месецослов” (1719) године, најстарија српска бакрорезна књига, прво издање „Горског вијенца”, Слободијада из (1854) која је припадала библиотеци Јоце Вујића и многе друге књиге које су проглашене за културно добро од изузетног значаја.