Гимназија које нема

Међу 14 београдских гимназија нема Друге београдске (некада чувене Друге мушке) гимназије. Обележавајући ових дана 60 година матуре, некадашњи ученици ове гимназије су можда последња генерација која се сећа како је и зашто ишчезло име ове школе, која је била један од стубова просвете и културе српског народа од 1870. године, када је, у тек створеној кнежевини Србији, основана Намесничким указом у име српског краља Милана Обреновића.

Када је шездесетих година прошлог века донета одлука да се на месту некадашње Друге београдске гимназије у Македонској улици подигне вишеспратница новинске куће „Политика”, велелепна зграда гимназије је срушена, а школа премештана на више локација да би коначно била смештена у некадашњу Основну школу „Борис Кидрич” у Каменичкој улици. Али не као Друга београдска гимназија, већ, од 1991 године, с промењеним називом, као Филолошка гимназија. Одлуком Владе Србије од 2007. године новонастала гимназија је под називом Друга београдска – Филолошка гимназија сврстана међу четири школе од посебног интереса за Републику Србију, уз Математичку, Карловачку и Крагујевачку гимназију.

Израсла из филолошког смера Друге београдске гимназије, која је прва, као пилот-пројекат, у наше школство увела природни и језички смер, сматрана је законитом наследницом Друге београдске гимназије и само под наведеним називом је могла да баштини дугу традицију ове изузетне школе. Међутим, упркос одлуци Владе Србије и препоруци Одбора за просвету Народне скупштине из 2006. године, из назива школе је избачено име Друге београдске гимназије, да (само)вољом Школског одбора Филолошке гимназије никада више не буде враћено.

Као реакција на овакву одлуку, основано је Друштво за неговање традиције Друге београдске гимназије, с циљем да се постигне договор са школом, да се испоштују одлуке Владе и Скупштине, а надасве да се не изгуби из сећања значај који је Друга београдска гимназија имала за историју и образовни систем Србије дуже од једног века. О том значају говоре имена ђака и професора ове гимназије по којима је названо 17 основних, графичких и музичких школа, 12 библиотека, библиотечких и других фондова, као и научни институти, културно-уметничка друштва, годишње награде, а обележене су и куће у којима су живели. Живот за слободу Србије у ратовима и револуцијама дало је 69 професора и ученика ове школе. Имена професора и ђака Друге београдске гимназије носи више од 50 београдских улица, булевара и тргова, а 16 споменика краси београдски јавни простор.

У књизи коју је друштво објавило под насловом „За памћење – Професори и ђаци Друге београдске гимназије”, аутора проф. др Прибислава Маринковића, наведене су биографије свих тих људи, који су Србију уздизали. Нико од њих није похађао Филолошку гимназију нити учио ђаке у њој. Србија има разлога да се поноси високим дометима које остварује ова школа, али није јасно зашто јој смета да у свом називу има и име своје славне претходнице. „Као Филолошка гимназија, не заборављајући и не бришући никада да је и Друга београдска, она ће наставити дугу традицију коју ће обављати са сваком новом генерацијом ученика и наставника”, рекао је академик Никша Стипчевић, некадашњи њен ђак.

У предворју новинске куће „Политика” стоји спомен-обележје да је на том месту некада постојала Друга мушка, потоња Друга београдска гимназија. Приликом постављања тог обележја је речено: „Друга београдска гимназија је била више него расадник знања, више него понос Београда, више него само један део историје нашег тла.” Школски одбор Филолошке гимназије годинама игнорише апеле јавности и одлуке државе, све прослављајући годишњице знамените Друге београдске гимназије као своје и китећи се њеном славном традицијом, у којој није имала удела.

Надежда Милошевић Јовчић