Нова књига Мирољуба Тодоровића

У издању издавача „Пројекат Растко” и „Еверест медиа” објављен је нови роман нашег знаменитог књижевног и уметничког ствараоца Мирољуба Тодоровића (1940), оснивача и теоретичара неоавангардног светског уметничког покрета сигнализма, под насловом „Гајба за клебецане : шатро роман у 277 жвака и 70 слика”.

Реч је о прози шатро-жаргона, којом се Мирољуб Тодоровић последњих година интезивно бави. Сигналистичко експериментисање речима и језиком Тодоровић је повезао са карактеристичним, посебним и слободним шатро-говором који је у својим ранијим делима („Итака”, „Шатро приче” итд) устоличио као једну од многих препознатљивости и карактеристика свог великог прозног, есејистичког и песничког опуса.

Нови Тодоровићев роман који се свакако може тумачити и као збирка шатро-приповедака, не искаче из раније Тодоровићеве шатро-матице тј. приповедачке и романескне „шатро-реке”, већ је и у овом новом шатро „тому” следи: ту је славни Тодоровићев јунак Мунгос, затим низ јунака, „луфтигуза”, карактеристичних имена и особина попут: Бате Билдера, Паје Зеца, Гавре Гњиде, Слобе Давежа, Томе Дивљака, Зокија Пиране, Симе Шрафцигера, Стеве Сове или Пере Мајмуна итд. који у својим свакодневним авантурама, својим језиком, својом психологијом и животом доводе у питање и исмевају све норме „пристојног” понашања и устаљених (привидно узорних) грађанских конвенција.

Поред многих новокованица (новоскованих шатро-речи) овај роман носи и специфичну дозу хумора који прозни осећај читања ове књиге преводи у песнички. Роман је сачињен од „277 жвака” (кратких прича или минијатурних романескних поглавља) и „70 слика” (сигналистичких илустрација) и поседује још једну карактеристичност: одсликава релативно честу осцилацију и измену психологије не само једног „пиратског говора” тј. његових корисника већ и сваковрсне дегенеративне промене у менталитету једног друштва, а које се, парадоксално, прво уочавају у оваквим наизглед маргиналним супкултурним и језичким групама.