Нобеловци на поштанским маркама

У програму издавања пригодних поштанских марака највећи број издања посвећује се обележавању годишњица знаменитих личности и њихових достигнућа. Зато филателистима стоји на располагању обиље тема које се односе на познате политичаре, војсковође, научнике, спортисте, као и на све оне који су својим радом и деловањем дали допринос развоју људског друштва. Са друге стране, релативно је мали број филателистичких објеката попут марака, коверата, жигова и слично посвећених једној личности. Изузеци се обично односе на политичаре и војсковође попут Јосипа Броза Тита у бившој Југославији или Лењина у некадашњем источном блоку. Ту има изузетака попут Роберта Коха или Алберта Ајнштајна, чији су радови у области налажења лека против туберкулозе односно откриће опште теорије релативитета оставили дубок траг у савременом друштву.

(/slika2)После тема у вези са знаменитим личностима у спорту, вероватно најпопуларнија тема су добитници Нобелове награде. Ову награду крајем XIX века установио је шведски хемичар, проналазач и индустријалац Алфред Бернхард Нобел који је рођен 1833. године у Стокхолму. Нобел је пронашао динамит који му је донео велико богатство.

Нобел је за тадашње време оставио огромно богатство од 33 милиона шведских круна (око девет милиона долара) при чему је само мали део оставио наследницима. Умро је 10. децембра 1896. године, а тестамент је отворен 2. јануара следеће године. Тражио је да се од остатка његове имовине оснује фонд чије ће се камате делити на пет једнаких делова за изузетна открића учињена у претходној години у области физике, хемије, физиологије или медицине, литературе која доприносе миру и братству међу народима.

Биле су потребне три године да се тестамент прогласи пуноважним. Коначно, 10. децембра 1901. године први пут су додељене Нобелове награде у пет области. Шведска државна банка је 1968. године, поводом три стотине година постојања, а у спомен на Алфреда Нобела, установила награду за економске науке. Ову награду додељује Краљевска шведска академија наука и третира се исто као осталих пет Нобелових награда.

Значај Нобелових награда и интересовање које оне изазивају дошли су до изражаја и у издавачкој политици поштанских управа многих земаља.

(/slika3)Прву марку која обележава добитника Нобелове награде емитовала је Холандија 1928. године у част А. Х. Лоренца у оквиру серије чувени холандски научници. Француска је, заједно са земљама које су биле под њеним утицајем, али су имале самостални поштански саобраћај, емитовала марку 1938. године са ликовима Пјера и Марије Кири поводом 40 година од открића радијума. Италија је исте године емитовала марку са ликом нобеловца Г. Марконија, а годину дана касније област Данцинг у оквиру немачког рајха емитовала је серију под називом немачки лекари и природњаци са ликовима Мендела, Коха и Рентгена. Након Другог светског рата проширује се број земаља, као и број серија посвећених нобеловцима.

Разумљиво је да Шведска предњачи у броју издатих марака на ову тему. У периоду од 1961. до 1981. године сваке године је емитовала серију марака под називом нобеловци. Марке су емитоване 10. децембра, на дан смрти Нобела, обично по две или три пригодне марке у серији, са ликовима добитника из сваке године, из свих области осим награде за мир. Током првих 10 година марке су штампане и у карнетима.

Године 1982. настале су промене у издавачкој политици. Уместо по годинама, мотиви су распоређени по научим областима. Број марака у серији се повећао на пет. Заједница југословенских ПТТ-а емитовала је 5. маја 1983. године две марке у оквиру традиционалног издања „Европа ЦЕПТ” посвећене нашем нобеловцу Иви Андрићу. На марки номинале 8,80 динара мотив је реверс медаље Нобелове награде и део рукописа књиге „Травничка хроника”, а на марки номинале 20 динара мотив је портрет Иве Андрића и мост на Дрини код Вишеграда.

Године 2004, поводом 125 година од рођења Алберта Ајнштајна, емитована је марка номинале 16 динара са његовим ликом. Годину дана касније, 10. јуна емитовано је пригодно издање од две марке поводом међународне године физике и 100 година теорије релативитета. На марки номинале 58 динара приказан је портрет Алберта Ајнштајна и приказ теорије релативитета.