Политички програми требало би да буду обавезујући

У данашње време постала је честа пракса да политичари објаве програм који им је платформа за кандидовање на изборима. Догађа се често да касније тај програм не остваре. Стога предлажем да пре избора ти (озбиљни) политичари сачине написан програм у којем би за сваку конкретну ставку изјавили шта ће бити ако се она не оствари. Без такве изјаве они немају конкретну одговорност да то и остваре, изузев неке неопипљиве политичке одговорности, нарочито у случају кад су ти програми дати искључиво усмено, на неком предизборном митингу.

Слична је и ситуација кад се сачини неки међународни уговор или споразум којим се решава нека криза, али у њему нема изјаве или одредбе шта се догађа ако се поједине ставке не испуне. Стога би за неиспуњење у том уговору или споразуму требало предвидети конкретне казне или друге облике одговорности за страну која их не испуни.

Има доста примера неиспуњења међународних обавеза, а најактуелнији су: Мински споразуми о Украјини (у вези с којима је ранија немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила да су ти преговори вођени да би се украјинска страна наоружала, а не да је циљ био да се спроведу) и Бриселски споразум о Заједници српских општина на КиМ.

Казне или облике одговорности требало би да се односе на државе потписнице, а не на личности које су потписале, јер оне временом могу да изгубе политичко или друго својство.

Сматрам да би се на тај начин се спречиле или бар казниле изборне или међународне уговорне преваре.

Милан Саватовић,
адвокат у пензији и судски преводилац