Нови дом за установу Русина

Нови Сад – Русини имају свој нови дом у Новом Саду, кућу подигнуту и модерно архитектонски уређену и опремљену, смештену у Алмашком крају, једном од најстаријих делова града, на адреси Матице српске 15. Овде се уселио покрајински Завод за културу војвођанских Русина, који је пре био у Футошкој 2. Кућа има подрум намењен архивском депоу, а у њеном приземљу су русинска библиотека, канцеларије, чајна кухиња и друге помоћне просторије, док је цело поткровље слободан простор и биће место сусрета, дебата и разних догађаја у култури.

„Неће проћи много времена а овде ћемо имати књижевнике, уметнике, чланове националног савета, који ће дебатовати, који ће све оно што је русинска култура на најбољи могући начин представљати, не само нама у Новом Саду, Војводини, већ читавом свету””, казао је председник покрајинске владе Игор Мировић, при посети том дому.

Директор завода Саша Сабадош угостио је том приликом и председника Националног савета Русина Јоакима Раца по коме ће 6. јун бити златним словима уписан у историју ове заједнице. Захваљујући се на, како је напоменуо, немалом улагању, истакао је да га радује што је Завод за културу војвођанских Русина смештен у старом језгру Новог Сада, у улици којој, каже он, и припада – Матици српској.

Овде је плац са старом кућом купио Национални савет, а покрајинска власт је помогла реконструкцију која је са опремањем коштала, по речима Мировића, око 26 милиона динара.

Русини живе протекла три века на војвођанским просторима, у Новом Саду, а изразито у околини Куле – Руском Крстуру, као и у Врбасу. Прве породице су насељене у Руски Крстур, у плодне, али некада пусте тадашње хабзбуршке крајеве. Стигли су из делова тог царства, данас крајева источне Словачке и Украјине.

Данас ова национална заједница у Србији има, по последњем попису становништва из 2022. године, 11.483 особе. Њихов број је у паду и по томе донекле деле судбину других у земљи. На прошлом попису (2011) уписано их је 14.246, а пре четири деценије (1981) 19.575. До пописа 1971, збирно су исказивани као Русини и Украјинци, око 20 хиљада.

У Новом Саду сада живи 1.836 Русина, у Врбасу 2.833, а у Кули 3.595.

Сергеј Тамаш, један од представника те заједнице у Новом Саду и председник управног одбора завода, каже за „Политику” да су Русини призната национална мањина у Србији, а да ван ње они немају своју матицу нити „зелене телефоне” са неком Братиславом или Букурештом.

„Имамо предшколске установе на свом језику, а једина русинска гимназија на свету налази се у Руском Крстуру. Постоји још и катедра за русински језик. Дакле, имамо елементе које бројније заједнице од нас немају. Оно на чему треба да се ради јесте укључивање, што више, у друштво, интелектуални и стручни миље”, каже Тамаш.

По његовим речима, Војводина као покрајина има институционални оквир за сарадњу у области културе са двема регијама из којих су Русини стигли на војвођанске просторе. Тамаш наводи да су то словачки Прешовски самоуправни крај и украјинско Закарпатје.

Ускоро ће се у Руском Крстуру, где је и седиште националног савета те заједнице, одржати традиционални фестивал културе Русина „Црвена ружа”, 30. јуна и 1. јула. Програми заједнице се у Новом Саду одвијају у Културном центру „Матка”, у Улици Јована Суботића, а тај простор, каже Тамаш, биће адаптиран и постоји идеја да ту буде седиште Националног савета Русина.