Novi dom za ustanovu Rusina

Novi Sad – Rusini imaju svoj novi dom u Novom Sadu, kuću podignutu i moderno arhitektonski uređenu i opremljenu, smeštenu u Almaškom kraju, jednom od najstarijih delova grada, na adresi Matice srpske 15. Ovde se uselio pokrajinski Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina, koji je pre bio u Futoškoj 2. Kuća ima podrum namenjen arhivskom depou, a u njenom prizemlju su rusinska biblioteka, kancelarije, čajna kuhinja i druge pomoćne prostorije, dok je celo potkrovlje slobodan prostor i biće mesto susreta, debata i raznih događaja u kulturi.

„Neće proći mnogo vremena a ovde ćemo imati književnike, umetnike, članove nacionalnog saveta, koji će debatovati, koji će sve ono što je rusinska kultura na najbolji mogući način predstavljati, ne samo nama u Novom Sadu, Vojvodini, već čitavom svetu””, kazao je predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović, pri poseti tom domu.

Direktor zavoda Saša Sabadoš ugostio je tom prilikom i predsednika Nacionalnog saveta Rusina Joakima Raca po kome će 6. jun biti zlatnim slovima upisan u istoriju ove zajednice. Zahvaljujući se na, kako je napomenuo, nemalom ulaganju, istakao je da ga raduje što je Zavod za kulturu vojvođanskih Rusina smešten u starom jezgru Novog Sada, u ulici kojoj, kaže on, i pripada – Matici srpskoj.

Ovde je plac sa starom kućom kupio Nacionalni savet, a pokrajinska vlast je pomogla rekonstrukciju koja je sa opremanjem koštala, po rečima Mirovića, oko 26 miliona dinara.

Rusini žive protekla tri veka na vojvođanskim prostorima, u Novom Sadu, a izrazito u okolini Kule – Ruskom Krsturu, kao i u Vrbasu. Prve porodice su naseljene u Ruski Krstur, u plodne, ali nekada puste tadašnje habzburške krajeve. Stigli su iz delova tog carstva, danas krajeva istočne Slovačke i Ukrajine.

Danas ova nacionalna zajednica u Srbiji ima, po poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, 11.483 osobe. Njihov broj je u padu i po tome donekle dele sudbinu drugih u zemlji. Na prošlom popisu (2011) upisano ih je 14.246, a pre četiri decenije (1981) 19.575. Do popisa 1971, zbirno su iskazivani kao Rusini i Ukrajinci, oko 20 hiljada.

U Novom Sadu sada živi 1.836 Rusina, u Vrbasu 2.833, a u Kuli 3.595.

Sergej Tamaš, jedan od predstavnika te zajednice u Novom Sadu i predsednik upravnog odbora zavoda, kaže za „Politiku” da su Rusini priznata nacionalna manjina u Srbiji, a da van nje oni nemaju svoju maticu niti „zelene telefone” sa nekom Bratislavom ili Bukureštom.

„Imamo predškolske ustanove na svom jeziku, a jedina rusinska gimnazija na svetu nalazi se u Ruskom Krsturu. Postoji još i katedra za rusinski jezik. Dakle, imamo elemente koje brojnije zajednice od nas nemaju. Ono na čemu treba da se radi jeste uključivanje, što više, u društvo, intelektualni i stručni milje”, kaže Tamaš.

Po njegovim rečima, Vojvodina kao pokrajina ima institucionalni okvir za saradnju u oblasti kulture sa dvema regijama iz kojih su Rusini stigli na vojvođanske prostore. Tamaš navodi da su to slovački Prešovski samoupravni kraj i ukrajinsko Zakarpatje.

Uskoro će se u Ruskom Krsturu, gde je i sedište nacionalnog saveta te zajednice, održati tradicionalni festival kulture Rusina „Crvena ruža”, 30. juna i 1. jula. Programi zajednice se u Novom Sadu odvijaju u Kulturnom centru „Matka”, u Ulici Jovana Subotića, a taj prostor, kaže Tamaš, biće adaptiran i postoji ideja da tu bude sedište Nacionalnog saveta Rusina.