Савић: Политичко незадовољство разлог повлачења предлога закона

Влада Србије повлачи предлог закона о управљању привредним друштвима у државном власништву из скупштинске процедуре. Премијерка Ана Брнабић изјавила је да је председник Александар Вучић замолио да то учини. Навела је да се предлог враћа на јавну дискусију, као и да нема говора о продаји предузећа у државном власништву. У јавности су изнете бројне критике на рачун предложених решења.

„Политикини” саговорници немају дилему да је предлог закона повучен због политичког незадовољства које се испољава на протестима.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да је тај потез последица целокупног притиска. Другачије би било да је закон послат у скупштину прошле или претпрошле године када је власт имала добре резултате. Сада је друга прича и темељи власти се љуљају. По економским и политичким захтевима опозиције ситуација личи на деведесете године прошлог века.

„Сада ће власт да каже ево вам јавна расправа, а требало је да буде пре овога, реците шта ваља, а шта не ваља, и сви да плате политичку цену онога за шта се залажу и то на изборима”, наводи овај економиста.

Додаје да су неке од примедаба сасвим основане. Иако се замерке односе на трансформацију сва 23 јавна предузећа несумњиво све те замерке треба посматрати у контексту ЕПС-а као најважнијег јавног предузећа и његове власничке трансформације у акционарско друштво.

„Основно је питање да ли држава жели да ЕПС буде ефикасан, да ли мења приступ или не. Ако мења може да узме било коју форму. Постојала је могућност и у досадашњем власничком статусу ЕПС-а као јавног предузећа да држава направи европску фирму као што је чешки ЧЕЗ који је био државни, па приватизован, па поново враћен у државно власништво. И сада је једно од најбољих предузећа на простору средње Европе. Што се мене тиче ја не видим да ће овај закон о претварању јавних предузећа у акционарска друштва затвореног типа било шта добро и ново да донесе. Јесте промена својине нека претпоставка која може да измени ситуацију у неком предузећу. Али сама по себи ништа не значи ако се не промени схватање у главама људи који управљају Србијом, садашњих и оних пре њих, да јавна предузећа нису партијске фирме у којима царују партијски кадрови и влада јавашлук. Та предузећа морају да буду узорна, ефикасна, да имају скупштину акционара која бира руководство. Оно добије мандат да ради четири године да спроведе одређену политику, а ако то не учине могу да оду и пре времена. Сада имамо полурешења у којима држава тражи неку форму да ЕПС учини ефикасним, а он из године у годину тоне и много је лошији него у социјализму када је руководство бирала држава. ЕПС има потенцијал да буде најбоље предузеће на Балкану, а сада држава мора стално да му помаже”, објашњава Савић.

За ЕПС је подсећања ради донета одлука о претварању у акционарско друштво затвореног типа. Према Савићевом мишљењу, након повлачења предлога закона, што значи да држава обуставља активности у вези са овим прописом, ништа се неће радити по одлуци о претварању ЕПС-а у акционарско друштво.

Транспарентност Србија изнела је низ примедаба на предлог закона, а Немања Ненадић, програмски директор организације, каже да повлачење закона треба посматрати у контексту дневне политике.

„Мој утисак је да је велико незадовољство због могућности продаје јавних предузећа. Иако су и премијерка и министарка енергетике рекле да неће бити приватизације ЕПС-а очигледно то није било довољно уверљиво онима који се боје те могућности. Закон као такав не садржи обавезу да се она продају, али отвара могућност да се то учини која није постојала док су била у статусу јавних предузећа. Чињеница је и да је и до сада било могуће претворити јавно предузеће у акционарско друштво што је и рађено са железничким предузећима”, наводи Ненадић.

Подсећа да је оно што се у последњих 11 година дешава са јавним предузећима било веома штетно и нарушава поверење у могућност да се изведе професионализација. Још 2012. је донет Закон о јавним предузећима који је увео обавезу избора професионалних директора на конкурсима. И он није примењен. После четири године је донет нови закон чија је доминантна пракса била да се директори не бирају на конкурсима, да се бирају вршиоци дужности без потребних квалификација. На крају смо потонули у потпуно безакоње где је око две трећине директора у нелегалном статусу да им је истекао мандат, а да и даље доносе одлуке које су вредне стотине милијарди динара.

„Значи влада је и са постојећим законима имала могућност да професионализује управљање. Промена форме у АД или ДОО није од суштинског значаја хоће ли се њима добро управљати. Својим поступањем у последњих десет година влада није дала ниједан разлог да верујемо да ће новим прописом доћи до позитивне промене”, напомиње Ненадић.

Једна могућност је да се отвори јавна расправа о предлогу закона. Могућа је и ситуација као са повученим нацртом, не предлогом, закона о полицији где се организују састанци на којима се разматрају предлози.

„Оно што смо нагласили као битно је да ли ће руководиоци тих предузећа по новом закону имати обавезе из антикорупцијских прописа – предаја извештаја о имовини и слично. То зависи не само од будућег закона о претварању јавних предузећа у акционарска друштва, већ и од Закона о спречавању корупције. Ми сматрамо да би било најбоље да скупштина укине аутентично тумачење тог прописа из 2021. године, јер је оно у пракси донело штетне ефекте. Једна од последица тог тумачења је да директори не би подлегали тој контроли”, додаје Ненадић.

Због тога што се ближе избори требало би, сматра он, увести знатно ефикасније мере за злоупотребу ових предузећа у изборној кампањи.