Savić: Političko nezadovoljstvo razlog povlačenja predloga zakona

Vlada Srbije povlači predlog zakona o upravljanju privrednim društvima u državnom vlasništvu iz skupštinske procedure. Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je predsednik Aleksandar Vučić zamolio da to učini. Navela je da se predlog vraća na javnu diskusiju, kao i da nema govora o prodaji preduzeća u državnom vlasništvu. U javnosti su iznete brojne kritike na račun predloženih rešenja.

„Politikini” sagovornici nemaju dilemu da je predlog zakona povučen zbog političkog nezadovoljstva koje se ispoljava na protestima.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da je taj potez posledica celokupnog pritiska. Drugačije bi bilo da je zakon poslat u skupštinu prošle ili pretprošle godine kada je vlast imala dobre rezultate. Sada je druga priča i temelji vlasti se ljuljaju. Po ekonomskim i političkim zahtevima opozicije situacija liči na devedesete godine prošlog veka.

„Sada će vlast da kaže evo vam javna rasprava, a trebalo je da bude pre ovoga, recite šta valja, a šta ne valja, i svi da plate političku cenu onoga za šta se zalažu i to na izborima”, navodi ovaj ekonomista.

Dodaje da su neke od primedaba sasvim osnovane. Iako se zamerke odnose na transformaciju sva 23 javna preduzeća nesumnjivo sve te zamerke treba posmatrati u kontekstu EPS-a kao najvažnijeg javnog preduzeća i njegove vlasničke transformacije u akcionarsko društvo.

„Osnovno je pitanje da li država želi da EPS bude efikasan, da li menja pristup ili ne. Ako menja može da uzme bilo koju formu. Postojala je mogućnost i u dosadašnjem vlasničkom statusu EPS-a kao javnog preduzeća da država napravi evropsku firmu kao što je češki ČEZ koji je bio državni, pa privatizovan, pa ponovo vraćen u državno vlasništvo. I sada je jedno od najboljih preduzeća na prostoru srednje Evrope. Što se mene tiče ja ne vidim da će ovaj zakon o pretvaranju javnih preduzeća u akcionarska društva zatvorenog tipa bilo šta dobro i novo da donese. Jeste promena svojine neka pretpostavka koja može da izmeni situaciju u nekom preduzeću. Ali sama po sebi ništa ne znači ako se ne promeni shvatanje u glavama ljudi koji upravljaju Srbijom, sadašnjih i onih pre njih, da javna preduzeća nisu partijske firme u kojima caruju partijski kadrovi i vlada javašluk. Ta preduzeća moraju da budu uzorna, efikasna, da imaju skupštinu akcionara koja bira rukovodstvo. Ono dobije mandat da radi četiri godine da sprovede određenu politiku, a ako to ne učine mogu da odu i pre vremena. Sada imamo polurešenja u kojima država traži neku formu da EPS učini efikasnim, a on iz godine u godinu tone i mnogo je lošiji nego u socijalizmu kada je rukovodstvo birala država. EPS ima potencijal da bude najbolje preduzeće na Balkanu, a sada država mora stalno da mu pomaže”, objašnjava Savić.

Za EPS je podsećanja radi doneta odluka o pretvaranju u akcionarsko društvo zatvorenog tipa. Prema Savićevom mišljenju, nakon povlačenja predloga zakona, što znači da država obustavlja aktivnosti u vezi sa ovim propisom, ništa se neće raditi po odluci o pretvaranju EPS-a u akcionarsko društvo.

Transparentnost Srbija iznela je niz primedaba na predlog zakona, a Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije, kaže da povlačenje zakona treba posmatrati u kontekstu dnevne politike.

„Moj utisak je da je veliko nezadovoljstvo zbog mogućnosti prodaje javnih preduzeća. Iako su i premijerka i ministarka energetike rekle da neće biti privatizacije EPS-a očigledno to nije bilo dovoljno uverljivo onima koji se boje te mogućnosti. Zakon kao takav ne sadrži obavezu da se ona prodaju, ali otvara mogućnost da se to učini koja nije postojala dok su bila u statusu javnih preduzeća. Činjenica je i da je i do sada bilo moguće pretvoriti javno preduzeće u akcionarsko društvo što je i rađeno sa železničkim preduzećima”, navodi Nenadić.

Podseća da je ono što se u poslednjih 11 godina dešava sa javnim preduzećima bilo veoma štetno i narušava poverenje u mogućnost da se izvede profesionalizacija. Još 2012. je donet Zakon o javnim preduzećima koji je uveo obavezu izbora profesionalnih direktora na konkursima. I on nije primenjen. Posle četiri godine je donet novi zakon čija je dominantna praksa bila da se direktori ne biraju na konkursima, da se biraju vršioci dužnosti bez potrebnih kvalifikacija. Na kraju smo potonuli u potpuno bezakonje gde je oko dve trećine direktora u nelegalnom statusu da im je istekao mandat, a da i dalje donose odluke koje su vredne stotine milijardi dinara.

„Znači vlada je i sa postojećim zakonima imala mogućnost da profesionalizuje upravljanje. Promena forme u AD ili DOO nije od suštinskog značaja hoće li se njima dobro upravljati. Svojim postupanjem u poslednjih deset godina vlada nije dala nijedan razlog da verujemo da će novim propisom doći do pozitivne promene”, napominje Nenadić.

Jedna mogućnost je da se otvori javna rasprava o predlogu zakona. Moguća je i situacija kao sa povučenim nacrtom, ne predlogom, zakona o policiji gde se organizuju sastanci na kojima se razmatraju predlozi.

„Ono što smo naglasili kao bitno je da li će rukovodioci tih preduzeća po novom zakonu imati obaveze iz antikorupcijskih propisa – predaja izveštaja o imovini i slično. To zavisi ne samo od budućeg zakona o pretvaranju javnih preduzeća u akcionarska društva, već i od Zakona o sprečavanju korupcije. Mi smatramo da bi bilo najbolje da skupština ukine autentično tumačenje tog propisa iz 2021. godine, jer je ono u praksi donelo štetne efekte. Jedna od posledica tog tumačenja je da direktori ne bi podlegali toj kontroli”, dodaje Nenadić.

Zbog toga što se bliže izbori trebalo bi, smatra on, uvesti znatno efikasnije mere za zloupotrebu ovih preduzeća u izbornoj kampanji.