Смртност од обољења срца и крвних судова двоструко чешћа него од рака

Oко 56.000 људи у Србији умире годишње од последица кардиоваскуларних болести, које чине чак 41,4 одсто свих узрока смрти. У четири од пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест (АСКВБ). Готово 40 одсто одрасле популације изложено је ризику од овог обољења, а забрињава и чињеница да се више од трећине (36 одсто) кардиоваскуларних смрти јавља прерано код људи млађих од 70 година, наглашено је на Четвртом међународном симпозијуму о болестима срчаних залистака „БЕЛВИС“. Реч је о највећем мултидисциплинараном конгресу, јединственом у овом делу Европе који окупља више од 200 водећих стручњака како из наше земље тако и из УСА, Немачке, Холандије, Француске, Италије, Јужне Кореје, Белгије, Хрватске.

-Поред домаћих експерата из области кардиологије и кардиохирургије, посебно смо поносни што ће велика имена европске и светске кардиологије и кардиохирургије бити наши гости и говорити о актуелним темама из области валвуларних обољења и инфективног ендокардитиса. У фокусу ће бити и стања која често прате валвуларна обољења, попут срчаног попуштања. Поред пленарних сесија, током симпозијума ће бити организована и практична радионица о хируршкој имплантацији аортног залиска на говеђем срцу - објашњава доц. др Марко Бановић, организатор симпозијума и кардиолог у Универзитетском клиничком центру Србије.

Поред обољења срчаних залистака теме конгреса укључују и болести које се често јављају уз оболеле срчане залиске, попут коронарне болести или срчаног попуштања. Скуп заједнички организују кардиолози и кардиохирурзи Србије, а под покровитељством Министарства здравља, Удружења кардиолога Србије, Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије и Медицинског факултета Универзитета у Београду.

- Смртност од кардиоваскуларних болести је два и по пута чешћа него смртност од малигних болести. Захваљујући познавању фактора ризика и њиховом сузбијању, а потом и лечењу у склопу секундарне превенције имамо продужен животни век болесника. Пушење, неадекватна и недовољна физичка активност, неодговарајућа исхрана која доприноси поремећеном статусу холестерола, превасходно високим вредностима ЛДЛ холестерола, артеријска хипертензија и  дијабетес су главни фактори ризика за настанак кардиоваскуларних обољења и свих компликација које изазивају. Поред препознавања тих фактора ризика, њихово лечење, редовне контроле, које опет превенирају атеросклеротске компликације попут инфаркта и шлог, велики значај је и примена лекова у секундарној превенцији. Када је неко већ доживео инфаркт и има стент или уграђен бајпас, људи морају да схвате да агресивно морају да снижавају вредности холестерола. Показало се да свега око 50 одсто људи у секундарној превенцији користи терапију статина или других лекова за лечење хиперхолестеролемије дуже од годину дана. Уочено је да након годину дана половина тих људи више не користе адекватну терапију, па самим тим има поновни скок вредности лошег холестерола и драматично повећану шансу да поново добије неки кардиоваскуларни догађај – истиче проф. др Светозар Путник, кардиохирург и директор Клинике за кардиологију УКЦ Србије, као и један од организатора симпозијума „БЕЛВИС“.

Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести. Ипак, охрабрујуће је то да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који најлакше може да се промени. Пацијенти са повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме. Код многих пацијената се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт миокарда. То је разлог зашто би свако требало да посети свог лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола. Први скрининг тест за ЛДЛ холестерол мушкарци би требало да ураде са 35, а жене са 45 година или и раније уколико постоје друге придружене болести, уколико у породици постоји историја особа које су рано доживеле срчани или мождани удар. Након скрининга, врло је важно консултовати се са лекаром који ће у односу на вредности ЛДЛ холестерола и друге параметре и факторе ризика, као што су претходни кардиоваскуларни догађаји у породици, одредити висину кардиоваскуларног ризика и упутити на даље лечење.

-  Потребно је анализирати храну коју особа једе. Неке врсте исхране као што су кетогена или палеолитска дијета повећавају лош холестерол.  Уколико се особа тако храни препоручује се промена начина живота. Код свих пацијената са повишеним холестеролом здрава исхрана (на пример медитеранска, ДАСХ, вегетаријанска), физичка активност и одржавање оптималне тежине доводе до смањења лошег холестерола. Нажалост не постоје докази да модификација начина живота доводи до довољне промене лошег холестерола да би дошло до побољшања кардиоваскуларних исхода. Зато је код особа са удруженим факторима ризика (пушење, гојазност, хипертензија и шећерна болест) неопходна примена лекова који смањују лош холестерол – каже проф. др Милош Жарковић, ендокринолог у Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦС.