Цепање странака

Раскол је стигао у Српску радикалну странку у години њеног пунолетства. Одласке Јована Гламочанина и Раде Трајковић странка и није осетила. Избацивање Маје Гојковић странка је платила губитком власти у Новом Саду, а последице разлаза Војислава Шешеља и Томислава Николића биће измерене на новим изборима. Тек овим разлазом радикали ће проћи кроз искуство којим су богате Демократска странка и Социјалистичка партија Србије. Прва је успела да после свих подела буде јача, друга је једва преживела.

Да ли ће и СРС, као велика странка, моћи да опстане без другог, а практично првог човека у последњих пет година, односно да ли ће Николићева нова странка успети да постане сигуран учесник у власти после следећих избора? Да ли ће се и Шешељ и Николић са својим странкама наћи у парламенту као што су у њему и странке Бориса Тадића, Војислава Коштунице и Чедомира Јовановића?

Размишљајући о сличностима и разликама између ДС-а и СРС-а, Јован Комшић, социолог политике, каже да је величина странке битна, али не и пресудна. По њему се ДС руководила изреком да странке уносе ред у хаос великог броја бирача. „Демократска странка је као опозициона странка инсистирала на фундаменталним интересима грађана као што су мир, економски просперитет, цивилизованост… У популистичкој фази Србије се чинило да то нема шансе све до 1996. године. Демократска странка је без обзира на цепање, од првог када су је напустили Коста Чавошки и Никола Милошевић, имала способност прилагођавања и радила је на нормализацији живота. Српска радикална странка је настала као странка ванредног стања, перманентно је била везана за рат и територије и водила битку за ствари које нису решене у 19. веку. Радикали се активирају када је криза и када расту конфликти.”

Миодраг Радојевић, истраживач сарадник у Институту за политичке студије, каже да је судбина цепања задесила све велике странке. „Српска радикална странка има јаку инфраструктуру као што су је имали и ДС и СПС. Али, инфраструктура није спасла социјалисте од губљења подршке у бирачком телу после одласка Милошевића јер се нису профилисати. Демократска странка после смрти Зорана Ђинђића није била обезглављена, што се очекивало.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да су радикали други случај у односу на демократе јер имају другачије бирачко тело. Али, и да ће радикали изаћи из кризе тако што ће бити две странке. „Радикали су се обраћали популацији која је различита. Један део је на маргини друштвених токова, обичан свет, радници или службеници, који су незадовољни а поретку се супротстављају поштујући закон. Они су традиционално оријентисани. Друга група су ’бесни’, то је социјални слој лумпенпролетаријата који је први подржао Шешеља. Они се такође противе поретку, али без јасних циљева сматрајући да су им сви непријатељи. То је пет одсто људи с којима је Шешељ почео. Радикали су временом расли. Екстремну десницу сви имају. У будућности Николићева струја ће се обраћати првој групи која је бројнија. Неке бираче ће можда придобити ДСС и ДС јер Николићева странка тек треба да ојача.”

Вулетић каже да је ДСС отишао из ДС у Милошевићево време када је СПО била главна странка. „Одлазак ЛДП-а деловао је озбиљније, то је радикалнија варијанта демократа, као када би се из СРС-а издвојио Шешељ. Радикале напушта мекша струја и била би интересантна истраживања ко има више присталица, Николић или Шешељ, јер многи у странци неће да ризикују позицију. Али Николић има времена да до избора прави своју странку.”

Комшић каже да у СРС-у није било дијалога и способности да се прилагођавају. „Имали су јаког лидера и ушли су у владајућу коалицију с Милошевићем. После 2000. године лоше су прошли на изборима али нову шансу им је дао ДОС својом лошом политиком „да нама буде одмах много боље, а народу после мало боље”. Радикали су тада играли на социјалу и добили су велику подршку и то од оних који гласају стомаком.”

Комшић каже да Николић има шансе да „преживи”, али да ће проблем бити Шешељ јер неки људи не могу да се одрекну својих формативних идентитетских корена. „Шешељ рачуна да ће поново бити ванредних стања. Али, сваки наш корак ка ЕУ дуваће у једра Николића, док ће Шешељ губити. Николић до следећих избора може да нормализује странку, ако његова група остане у Скупштини, и чак да буде јачи од ДСС-а и НС. Николић анализира изборни неуспех што се види по амандману на ССП. И Крагујевац је био радикалски, али су схватили да им је потребан посао у Фијату.”

Радојевић каже да СРС неће нестати с политичке сцене, а много ће зависити од тога када ће се Шешељ вратити из Хага.

Још више ће зависити од Александра Вучића. Он ће донети и краткорочну и дугорочну предност страни којој се буде приклонио. Можда ће чак његова одлука да буде пресудна по политичку будућност Шешеља и Николића.