Cepanje stranaka

Raskol je stigao u Srpsku radikalnu stranku u godini njenog punoletstva. Odlaske Jovana Glamočanina i Rade Trajković stranka i nije osetila. Izbacivanje Maje Gojković stranka je platila gubitkom vlasti u Novom Sadu, a posledice razlaza Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića biće izmerene na novim izborima. Tek ovim razlazom radikali će proći kroz iskustvo kojim su bogate Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije. Prva je uspela da posle svih podela bude jača, druga je jedva preživela.

Da li će i SRS, kao velika stranka, moći da opstane bez drugog, a praktično prvog čoveka u poslednjih pet godina, odnosno da li će Nikolićeva nova stranka uspeti da postane siguran učesnik u vlasti posle sledećih izbora? Da li će se i Šešelj i Nikolić sa svojim strankama naći u parlamentu kao što su u njemu i stranke Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i Čedomira Jovanovića?

Razmišljajući o sličnostima i razlikama između DS-a i SRS-a, Jovan Komšić, sociolog politike, kaže da je veličina stranke bitna, ali ne i presudna. Po njemu se DS rukovodila izrekom da stranke unose red u haos velikog broja birača. „Demokratska stranka je kao opoziciona stranka insistirala na fundamentalnim interesima građana kao što su mir, ekonomski prosperitet, civilizovanost… U populističkoj fazi Srbije se činilo da to nema šanse sve do 1996. godine. Demokratska stranka je bez obzira na cepanje, od prvog kada su je napustili Kosta Čavoški i Nikola Milošević, imala sposobnost prilagođavanja i radila je na normalizaciji života. Srpska radikalna stranka je nastala kao stranka vanrednog stanja, permanentno je bila vezana za rat i teritorije i vodila bitku za stvari koje nisu rešene u 19. veku. Radikali se aktiviraju kada je kriza i kada rastu konflikti.”

Miodrag Radojević, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, kaže da je sudbina cepanja zadesila sve velike stranke. „Srpska radikalna stranka ima jaku infrastrukturu kao što su je imali i DS i SPS. Ali, infrastruktura nije spasla socijaliste od gubljenja podrške u biračkom telu posle odlaska Miloševića jer se nisu profilisati. Demokratska stranka posle smrti Zorana Đinđića nije bila obezglavljena, što se očekivalo.”

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da su radikali drugi slučaj u odnosu na demokrate jer imaju drugačije biračko telo. Ali, i da će radikali izaći iz krize tako što će biti dve stranke. „Radikali su se obraćali populaciji koja je različita. Jedan deo je na margini društvenih tokova, običan svet, radnici ili službenici, koji su nezadovoljni a poretku se suprotstavljaju poštujući zakon. Oni su tradicionalno orijentisani. Druga grupa su ’besni’, to je socijalni sloj lumpenproletarijata koji je prvi podržao Šešelja. Oni se takođe protive poretku, ali bez jasnih ciljeva smatrajući da su im svi neprijatelji. To je pet odsto ljudi s kojima je Šešelj počeo. Radikali su vremenom rasli. Ekstremnu desnicu svi imaju. U budućnosti Nikolićeva struja će se obraćati prvoj grupi koja je brojnija. Neke birače će možda pridobiti DSS i DS jer Nikolićeva stranka tek treba da ojača.”

Vuletić kaže da je DSS otišao iz DS u Miloševićevo vreme kada je SPO bila glavna stranka. „Odlazak LDP-a delovao je ozbiljnije, to je radikalnija varijanta demokrata, kao kada bi se iz SRS-a izdvojio Šešelj. Radikale napušta mekša struja i bila bi interesantna istraživanja ko ima više pristalica, Nikolić ili Šešelj, jer mnogi u stranci neće da rizikuju poziciju. Ali Nikolić ima vremena da do izbora pravi svoju stranku.”

Komšić kaže da u SRS-u nije bilo dijaloga i sposobnosti da se prilagođavaju. „Imali su jakog lidera i ušli su u vladajuću koaliciju s Miloševićem. Posle 2000. godine loše su prošli na izborima ali novu šansu im je dao DOS svojom lošom politikom „da nama bude odmah mnogo bolje, a narodu posle malo bolje”. Radikali su tada igrali na socijalu i dobili su veliku podršku i to od onih koji glasaju stomakom.”

Komšić kaže da Nikolić ima šanse da „preživi”, ali da će problem biti Šešelj jer neki ljudi ne mogu da se odreknu svojih formativnih identitetskih korena. „Šešelj računa da će ponovo biti vanrednih stanja. Ali, svaki naš korak ka EU duvaće u jedra Nikolića, dok će Šešelj gubiti. Nikolić do sledećih izbora može da normalizuje stranku, ako njegova grupa ostane u Skupštini, i čak da bude jači od DSS-a i NS. Nikolić analizira izborni neuspeh što se vidi po amandmanu na SSP. I Kragujevac je bio radikalski, ali su shvatili da im je potreban posao u Fijatu.”

Radojević kaže da SRS neće nestati s političke scene, a mnogo će zavisiti od toga kada će se Šešelj vratiti iz Haga.

Još više će zavisiti od Aleksandra Vučića. On će doneti i kratkoročnu i dugoročnu prednost strani kojoj se bude priklonio. Možda će čak njegova odluka da bude presudna po političku budućnost Šešelja i Nikolića.