Како да туристима улепшамо боравак у Београду

Сваким даном све је више туриста на улицама главног града: иду у групама с водичем, „окупирали” су Београдску тврђаву, крузери стижу дан за даном (а кажу да ће их бити око 700), аутобуси који сачекују стране туристе закрчили су београдске булеваре. За ову „инвазију” Туристичка организација Београда добро се припремила. Али, да ли је нешто промакло?

Најпре, обележавање улица: негде ознака има, негде их нема, негде су исписане само ћирилицом, негде и латиницом, али се још нико није сетио да, при дну ознаке улице, стави и распон кућних бројева у том кварту, што би возачима представљало велику помоћ. Затим, уз све поштовање нашег идентитета преко ћирилице, морамо да схватимо да то странци не умеју да прочитају. Зато би двојезичност требало да буде обавезна широм Београда, а пошто на градским мапама није могућа – треба штампати план Београда у две варијанте (ћирилицом и латиницом), чиме бисмо учинили добар потез у информисању гостију Београда.

Градски саобраћај нам није баш репрезентативан. Не могу да верујем да седишта у „шпанским” трамвајима морају да буду онако прљава, да су у руским тролејбусима толико исцепана да, на крају, седите на обичној пластици. И још нешто: сва возила ГСП-а имају ознаку крајње дестинације изнад шофершајбне возача. Тај текст је исписан ћирилицом и ту нема помоћи. Али може да се помогне ако, на пример, тролејбус који иде на Бањицу, на својој предњој ознаци има исписан текст „Студентски трг”. А то је већ дезинформација и немар возача. И још један детаљ: на задњем стаклу возила требало би да буде исписан број линије на којој вози, да не бисте непотребно трчали за погрешним превозом. Често тај број изостаје, па и то спада у „кош” превозних дезинформација.

Историјати улица у градском језгру: пре доста година, неко се мудро сетио да на почетку значајних улица стави табле на српском и енглеском језику с објашњењем зашто се улица тако зове, које све улице пресеца и где се завршава, али и с указивањем на архитектонски значајније зграде на потезу којем је та информациона табла посвећена. Ова добра идеја је застала и није проширивана (а било је много простора за то). Било би добро да се старе табле обнове и додају нове. Јер свако ко дође у Београд има право да зна зашто је нека улица Ресавска, или Светогорска, или Војводе Миленка, или Хаџи Милентијева, или наша најдужа улица – Булевар краља Александра...

Ово су добронамерне сугестије, времена има и за корекцију и за допуну, само не треба чекати и одлагати ове акције. Јер, крузери стижу Дунавом и Савом – у формацији речне флоте.

Професор Никола Рацков