Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Родоначелник камерног музицирања

Родоначелник камерног музицирања
Иван Тасовац на свечаном отварању

Неготин – У традиционалној беседи на отварању 43. Мокрањчевих дана у Неготину, Иван Тасовац, пијаниста и директор Београдске филхармоније, рекао је да је Стеван Стојановић Мокрањац, наш велики композитор и диригент, био „човек који нас је својим талентом уписао на светску музичку мапу”. Да је био великан „који нам је задао стандарде и потврдио да историја не познаје категорију нереализованог талента”.

Тасовац је још рекао да је Мокрањац био родоначелник камерног музицирања и зачетник идеје „стварања школованих музичара, а самим тим и српског оркестарског свирања”.

Завршавајући своју беседу у Неготину, у дворишту Мокрањчеве родне куће, уз звуке његове Шесте руковети (коју су извели хорови учесници традиционалног натпевавања и хор АКУД „Лола” из Београда) беседник Тасовац је рекао:

– Због свега тога мислим да је Мокрањац не само оригиналан свевремени уметник ренесансног типа који је у малу средину донео дух европских вредности, већ га можемо сматрати и првим успешним менаџером у нашој музичкој култури, који нам је оставио могућност да је, уколико имамо визију и преузмемо на себе одговорност, могуће сањати и српски сан о успеху, ма колико нам полазна тачка деловала безизлазно.

Свечаност отварања, на којој су публику и учеснике неготинских свечаности поздравили и Ана Вучетић, помоћник министра културе Србије, и Радмила Геров, градоначелница Неготина, завршена је у петак у први сутон ведрог летњег дана, а затим је у Дому културе почело традиционално натпевавање хорова. Велика сала овог здања била је испуњена до последњег места. Управо као и минуле предфестивалске вечери када је овде целовечерњи концерт одржао АКУД „Лола” из Београда. Дириговала је Оливера Секулић, а публика је аплаудирала и због тога што у овом популарном београдском хору пева и шесторо Неготинаца, проносећи и тако вишедеценијску традицију хорског певања у Мокрањчевом родном граду.

Другог фестивалског дана у центру збивања било је село Мокрање из кога потичу сви преци нашег музичког генија. У цркви Свете Тројице у овом живописном насељу музицирао је Византијски хор „Роршах” из Швајцарске, којим је дириговао Хајнц Мејер. На сеоском тргу посетиоце и мештане забављала је и фолклорна група „Мокрањац”.

Поподне је програм опет настављен у Неготину. У галерији Дома културе отворена је несвакидашња изложба слика под називом „Париз у Неготину”. Великим заузимањем Момчила Моше Тодоровића, власника београдске ликовне галерије „Радионица душе”, у Неготину су изложена дела шеснаесторо српских уметника инспирисана француском метрополом.

Под истим кровом одржан је синоћ (у суботу) и ауторски концерт Константина Бабића, а у цркви Свете Тројице у Неготину публици се представило Прво београдско певачко друштво.

-----------------------------------------------------------

Победио хор из Хрватске

У традиционалном натпевавању хорова (у петак увече) победничком лентом окитио се хор „Рондо Хистриа” из Хрватске, којим је дириговала Винка Бурић. Певање овог хора препуна сала неготинског Дома културе дочекала је и испратила овацијама, а једногласна је била и одлука стручног жирија у коме су били композитор Константин Бабић (председник) и диригенти Богдан Ђаковић, професор Музичке академије у Новом Саду и Миодраг Јаноски.

Друго место, по одлуци жирија, припало је хору „Јувентус кантат” из Сомбора (диригент Минта Алексиначки), треће хору „Кантемус” из Словеније (Марјета Наглич), а четврто македонском хору „Кочо Рацин” (Жанета Дивјаковска Донева).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.