Несаница је озбиљан непријатељ

Др Славко Јанковић (Фото лична архива)

Спавање је основна људска потреба, попут воде и хране. Трећину живота проводимо у спавању и то је драгоцено време да наш мозак ојача своје функције и да се наш организам окрепи. Отуда брине, што тек сваки пети Европљанин ноћу спава без прекида, а сваки трећи упозорава да сада спава много лошије него пре пандемије ковида 19.

– По дефиницији несаница је болест код које постоји отежано успављивање, отежано одржавање спавања током ноћи, преурањено буђење или незадовољство квалитетом и количином целоноћног спавања. За добар ноћни опоравак највећем броју људи је потребно седам и по до осам сати спавања. Онима, из групе тзв. „дугих спавача” потребно је 10 до 11 сати спавања. Постоје и екстремне варијације, па је познато да је Никола Тесла спавао свега два и по до три сата, али то свакако не може бити параметар за ширу популацију – каже примаријус др Славко Јанковић, неуропсихијатар, доктор медицинских наука, председник Српског сомнолошког друштва и члан Европског удружења за проучавање спавања( ЕСРС).

Зашто не могу да заспим?

Постоје две врсте несанице: примарна и секундарна. Примарна значи да ваши проблеми са спавањем нису повезани са неким другим здравственим проблемом, док је секундарна несаница управо последица неке ваше болести или можда лекова које узимате.

– Најчешћи узроци несанице су психолошко-психијатријске природе. Депресија, примера ради, као симптом увек има поремећај спавања. Међутим и многе органске болести изазивају несаницу, као што су хипертиреоидизам или појачана функција штитасте жлезде, артритис или запаљење зглобова, срчана и бубрежна слабост, хронична плућна болест, неуролошки поремећаји, апнеа у спавању итд. Болни синдроми различитог порекла, такође, за последицу имају несаницу, као што и одређени лекови и супстанце узрокују несаницу: алкохол, никотин, стимуланси централног нервног система, бета блокатори, бронходилататори, кортикостероиди, стимулишући антидепресиви, тиреоидни хормон и тако даље – објашњава наш саговорник.

И савремени, ужурбани начин живота са прогресивном ескалацијом стреса на многим радним местима, као и учестала употреба технологије и електронских уређаја, који обично ноћу људе држе буднима, уско су повезани са лошијим квалитетом спавања и краћим спавањем од потребног.

Несаница увећава ризик од инфаркта

Несаница је повезана са већим бројем негативних последица, како по ментално, тако и физичко здравље. Недостатак спавања утиче и на гојазност. Истраживање Универзитета у Чикагу открило је да поремећен сан доводи до повећања у продукцији лептина, хормона који покреће глад, али и до смањења грелина, хормона који прекида глад.

– Несаница је високо повезана са појачаним осећајем глади, а повећан унос хране и калорија како би се обезбедила енергија за продужено време будности далеко превазилази нормалну исхрану. Несаница представља комплексан стрес који подиже и ниво кортизола који убрзава атеросклерозу. Скраћена дужина спавања у вези је и са повишеним степеном инсулинске резистенције, а због негативног метаболичког учинка несаница доноси повишен ризик од кардиоваскуларних болести и чак 69% већи ризик од наступа инфаркта срца у односу на људе који добро спавају. Највиши ризик за инфаркт срца имају људи који спавају краће од пет сати, а код дијабетичара са несаницом ризик је удвостручен – упозорава др Јанковић, дугогодишњи шеф Лабораторије за истраживање спавања Клинике за неурологију УКЦС-а, а данас начелник Лабораторије за спавање Опште болнице „Acibadem Bel Medic”.

Наш саговорник даље истиче да је лечење несанице сложено и комплексно.

– Лекари су одувек знали да је несаница, као и сви поремећаји спавања, знак присуства болести, али сазнање да су примарни поремећаји спавања чести и озбиљни и да могу да се лече је освануло тек у другој половини 20. века. Данас, лечење несанице мање подразумева употребу лекова или фармакотерапију, а више примену психолошко-психијатријских техника, попут когнитивно-бихејвиоралне терапије, које су успешније. У суштини, треба лечити узрок који је довео до несанице, као што је, рецимо, депресија. Али код есенцијалне инсомније узрок није познат, па је тај облик несанице и најтежи за лечење – каже др Славко Јанковић.

Несаница је мучила и нашег нобеловца

Иво Андрић је годинама патио од несанице: „Једна је мука што тешко успевам да заспим или не могу да спавам, а друга, нова, што и мој сан постаје све тањи и лакши, као да се граница између њега и несанице неприметно, али стално брише и губи. И у сну ми се дешава да снивам да не могу да заспим, да бдим и да се мучим. Та ме тегоба најпосле пробуди и тек тада видим да сам дотле спавао и да тек сада почиње стварна несаница и истинско мучење.”