Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Меморија тла” Белог брда у Гроцкој

Изложба победничког рада за уређење археолошког локалитета у Винчи може да се види до 30. јула на платоу испред општине
„Меморија тла” Белог брда у Гроцкој
(Фото Национална платформа „Србија ствара”)

Изложба победничког пројекта са међународног конкурса за урбанистичко решење археолошког локалитета Бело брдо у Винчи може да се види до 30. јула на платоу испред општине Гроцка у Булевару ослобођења 39.

На поставци је представљен победнички рад „Меморија тла”, студија „АКВС архитектура” из Београда, аутора Анђеле Карабашевић Суџум, Владислава Суџума и пројектаната Марије Матијевић, Дуње Дедић, Ненада Павловића и Вука Златковића.

Овај конкурс реализовала је Влада Србије под покровитељством Амбасаде Сједињених Америчких Држава и део је трогодишњег капиталног пројекта „Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи”, повереног Републичком заводу за заштиту споменика културе, носиоцу инвестиционих права. Поставку је организовала Национална платформа „Србија ствара”.

– Локалитет Винча Бело брдо је овим конкурсом добио сјајно решење које истовремено прати модерне међународне трендове, а подржава презентацију свих елемената неолитске Винчанске културе. То ће Бело брдо сврстати у ред најатрактивније представљених светских археолошких локалитета. У комуникацији смо са Унеском како би археолошки локалитет Бело брдо у Винчи био увршћен на Унескову листу светске културне баштине  – рекао је др Мирослав Кочић, извршни менаџер пројекта „Реконструкција, ревитализација и презентација Археолошког локалитета Бело брдо у Винчи”.

Архитектура на тлу старом осам миленијума мора, како је рекла Анђеле Карабашевић Суџум, бити нежна и ненаметљива.

– Мора се максимално поштовати тло на којем она стоји и подизати свест о меморији тла. Због тога су сви објекти, путање и платформе за посетиоце лагани, структурални и лебде над тлом – истакла је она.

Решење уређења налазишта подразумева пренамену његове најуже зоне која ће постати својеврсни музеј на отвореном, изградњу центра за посетиоце, уређење приобаља локалне реке Болечице и Дунава, као и изградњу научноистраживачког центра.

Али пре било каквих радова треба да се санира клизиште јер је то предуслов за уређење најуже зоне локалитета и изградњу центра за посетиоце.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.