Иза ку­ли­са тај­них пре­го­во­ра САД и Ира­на у Ома­ну

Беч­ки пре­го­во­ри из­ме­ђу За­па­да и Те­хе­ра­на о ожи­вља­ва­њу ну­кле­ар­ног спо­ра­зу­ма из 2015. го­ди­не одав­но су на ста­вље­ни на че­ка­ње, пре све­га због иран­ске ис­по­ру­ке дро­но­ва Ру­си­ји, али то не зна­чи да „за­кле­ти” не­при­ја­те­љи ипак тај­но не пре­го­ва­ра­ју.

Дан по­што је порт­па­рол иран­ског Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва На­сер Ка­на­ни по­твр­дио да су Иран и САД у ма­ју има­ли ин­ди­рект­не раз­го­во­ре у Ома­ну, изра­ел­ски пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­та­ни­ја­ху је на Од­бо­ру за спољ­не по­сло­ве Кне­се­та ре­као да Ва­шинг­тон те­жи да по­стиг­не не­фор­мал­ни до­го­вор ко­ји би спре­чио Те­хе­ран да на­пра­ви од­лу­чу­ју­ћи ну­кле­ар­ни про­бој. Не­та­ни­ја­ху је раз­го­во­ре аме­рич­ких и иран­ских зва­нич­ни­ка ока­рак­те­ри­сао као по­ку­шај да се по­стиг­не „ми­ни до­го­вор”, не­ка вр­ста ме­ђу­соб­ног раз­у­ме­ва­ња, а не као спо­ра­зум ко­ји би био у пи­са­ној фор­ми.

„Наш став је ја­сан. Ни­ка­кав спо­ра­зум с Ира­ном нас не­ће оба­ве­за­ти. Изра­ел ће на­ста­ви­ти да чи­ни све да се од­бра­ни”, ре­као је Не­та­ни­ја­ху уочи за­тво­ре­ног са­стан­ка у Кне­се­ту, пре­но­си „Џе­ру­за­лем пост” .

Ви­со­ки зва­нич­ни­ци у Изра­е­лу про­це­њу­ју да, ако САД и Иран по­стиг­ну до­го­вор о ну­кле­ар­ном про­гра­му, Бај­де­но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја га не­ће на­зва­ти спо­ра­зу­мом, ка­ко би из­бе­гла да иде на не­из­ве­сно гла­са­ње у Пред­став­нич­ки дом Кон­гре­са, ко­ји кон­тро­ли­шу ре­пу­бли­кан­ци.

Бе­ла ку­ћа и Стејт де­парт­мент углав­ном из­бе­га­ва­ју да ко­мен­та­ри­шу ово пи­та­ње, али је Бај­де­но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја ипак де­ман­то­ва­ла из­ве­штај лон­дон­ског пор­та­ла „Мидл ист ај” да су две стра­не на­до­мак до­го­во­ра.

Порт­па­рол аме­рич­ког Стејт де­парт­мен­та Ме­тју Ми­лер од­ба­цио је као не­и­сти­ни­те из­ве­шта­је о при­вре­ме­ном спо­ра­зу­му с Ира­ном: „По­сто­ји ве­ли­ки број из­ве­шта­ја у ра­зним ме­ди­ји­ма о раз­ли­чи­тим по­сло­ви­ма и на­вод­ним по­сло­ви­ма, али је ве­ли­ка ве­ћи­на тих из­ве­шта­ја би­ла по­гре­шна или пот­пу­но об­ма­њу­ју­ћа.”

Ми­лер ни­је же­лео да по­твр­ди по­сто­ја­ње пре­го­во­ра из­ме­ђу Ва­шинг­то­на и Те­хе­ра­на, али је ре­као да су Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве „увек има­ле мо­гућ­ност да по­ша­љу по­ру­ке Ира­ну кад је то у ин­те­ре­су САД”.

По­во­дом тај­них пре­го­во­ра у Ома­ну, аме­рич­ки се­на­тор Ро­берт Ме­нен­дез, пред­се­да­ва­ју­ћи Се­нат­ске ко­ми­си­је за спољ­не по­сло­ве, ка­же да је реч о до­број „ма­скен­бал­ској игри” уко­ли­ко је ад­ми­ни­стра­ци­ја иза­бра­ла пут да по­стиг­не при­вре­ме­ни спо­ра­зум с Ира­ном.

Пре­ма пи­са­њу изра­ел­ских ме­ди­ја, де­ле­га­ци­је Ва­шинг­то­на и Те­хе­ра­на су ин­ди­рект­но, пре­ко по­сред­ни­ка у Ома­ну, пре­го­ва­ра­ле о мо­гу­ћој „трам­пи” – уко­ли­ко Иран огра­ни­чи обо­га­ћи­ва­ње ура­ни­ју­ма на 60 од­сто, САД би за­уз­врат уки­ну­ле санк­ци­је овој зе­мљи. Та­ко­ђе, би­ло би до­пу­ште­но Ира­ку да пла­ти ви­ше од 10 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, ко­ли­ко ду­гу­је Ира­ну за гас и стру­ју. Аран­жман би об­у­хва­тио и оба­ве­зу да Ју­жна Ко­ре­ја Те­хе­ра­ну от­пла­ти се­дам ми­ли­јар­ди до­ла­ра за увоз иран­ске наф­те. Оче­ку­је се да би раз­ме­на за­тво­ре­ни­ка та­ко­ђе мо­гла да бу­де део овог па­ке­та. Иран од 2016. го­ди­не као та­о­ца др­жи иран­ско-аме­рич­ког би­зни­сме­на Си­ја­ма­ка На­ма­зи­ја.

Ка­ко пи­ше аме­рич­ки пор­тал „Ак­си­ос”, САД су ја­сно ста­ви­ле до зна­ња Ира­ну да ће пла­ти­ти ви­со­ку це­ну ако кре­не с обо­га­ћи­ва­њем ура­ни­ју­ма на 90 од­сто, што је ни­во ко­ји је по­тре­бан за про­из­вод­њу атом­ског оруж­ја. По­го­то­во за­то што су Ме­ђу­на­род­на аген­ци­ја за атом­ску енер­ги­ју (ИАЕА) и гру­пе зе­ма­ља Е3 (САД, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Фран­цу­ска и Не­мач­ка) пре три ме­се­ца, упр­кос де­ман­то­ва­њу Те­хе­ра­на, са­оп­шти­ле да је Иран про­из­вео ма­њу ко­ли­чи­ну ура­ни­ју­ма обо­га­ће­ног го­то­во 84 од­сто.

По­је­ди­ни ди­пло­мат­ски из­во­ри ис­ти­чу да су ова­кви пре­го­во­ри Ва­шинг­то­на с Те­хе­ра­ном ку­по­ви­на вре­ме­на, јер је Бај­де­но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја схва­ти­ла да не мо­же да одр­жи обе­ћа­ње ко­је је пред­сед­ник дао у кам­па­њи – да ће ожи­ве­ти спо­ра­зум с Ира­ном из ко­јег је До­налд Трамп иза­шао 2015. го­ди­не. По­сти­за­њем не­фор­мал­ног до­го­во­ра, у шта мно­ги сум­ња­ју, пи­та­ње Ира­на би за Бе­лу ку­ћу би­ло ста­вље­но ад ак­та, ба­рем до пред­сед­нич­ких из­бо­ра 2024.

У аутор­ском тек­сту за ма­га­зин „Фо­рин аферс” Хен­ри Ро­ме, струч­њак за Иран Ва­шинг­тон­ског ин­сти­ту­та за бли­ско­и­сточ­ну по­ли­ти­ку, и Ерик Бру­ер, за­ме­ник пот­пред­сед­ни­ка Ини­ци­ја­ти­ве за ну­кле­ар­ну прет­њу, по­ру­чу­ју да су пред Ва­шинг­то­ном три мо­гу­ћа пу­та. По­сти­за­ње но­вог спо­ра­зу­ма, по­ве­ћа­ва­ње еко­ном­ског при­ти­ска на Те­хе­ран на зах­тев Изра­е­ла, или план „Ц”: по­сти­за­ње до­го­во­ра с Ира­ном ко­ји се не би звао спо­ра­зум, чи­ме би се из­бе­гла де­ба­та у Кон­гре­су.