Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где су границе српске књижевности

Четврта интеркатедарска србистичка конференција посвећена границама српске књижевности одржаће се 24. и 25. јуна у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу
Где су границе српске књижевности
(Фото М.С.М.)

Границе српске књижевности – окосница су Четврте интеркатедарске србистичке конференције која ће се одржати 24. и 25. јуна у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу. Предстојећи дводневни сусрет лингвиста очекивани је наставак прошлогодишње конференције на којој су диоптријом научника експерти међу србистима сагледавали докле сежу, које су и какве − границе српског језика. На истом месту, у родном крају Вука Караџића, опет ће се окупити представници србистичких катедри са свих филолошких, филозофских, учитељских и педагошких факултета у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду, Одбора за стандардизацију српског језика, Завода за унапређивање образовања и васпитања...

„Границе српске књижевности”, „Померање граница прве српске књижевности”, „Историјске границе српског књижевног језика”, „Дубровачка књижевност у српском и југословенском контексту”, „Мерила за одређивање граница националне књижевности”, „Границе између књижевности за децу и одрасле” − тек су наслови неких од укупно 16 пленарних реферата и кореферата које су уважени стручњаци припремили за овај скуп. Ту ће бити први пут представљен и зборник радова с претходне, Треће интеркатедарске србистичке конференције. 

Годишњи стручни скуп србиста, истраживача, научника, универзитетских професора у Тршићу до сада је одржан три пута − у јуну 2020, 2021. и 2022. године. Ове конференције већ се сврставају међу најзначајније за србистику, али и најважније за наставу српског језика и књижевности и српско образовање. Досадашњи интеркатедарски скупови лингвиста резултирали су запаженим декларацијама. Прве године донете су две: Декларација о неопходности повећања броја часова наставе српског језика и књижевности у основној и средњој школи и Декларација о статусу српског језика на ненаставничким катедрама и факултетима. Затим су изнедрене и декларације о канону српске књижевности и о границама српског језика.

Настављајући овај низ, очекује се да ће у недељу 25. јуна, другог дана стручног скупа у НОКЦ „Вук Караџић”, након сагледавања једне од најбитнијих, а спорних и вечитих тема српске филологије, србисти усагласити и усвојити по реду пету декларацију − о границма српске књижевности, можебити и кључну за будући статус српске књижевности.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Олга
Границе српске књижевности се поклапају са границама језика којим говоре Јужни Словени од Пирота до Пуле, од Дубровника до Суботице.
Jorge
Logično bi bilo pozvati nekoga iz Hrvatske, ako se govori o dubrovačkoj književnosti, zar ne? Čemu tolika isključivost kod naučnika?
ТОМИЋ МИЛЕ
Ја сам српски писац у Румунији са 74 објављених књига које све постоје и у Народној библиотеци Србије, и не само. Од тих књига 48 су научне и 26 књижевне, али у Србија то никог не интересује, нити моје књиге, нити ја. проф. унив. др М. Томић, научни саветник Румунске академије наука, Букурешт.
Eugen
Njih zanimaju samo zapadne granice i more Jadransko. Crno je more u zoni jedne druge imperije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.