Све боје и укуси равнице

Врбас – Уз звуке фрула, двојница, дипли, гајди, гусала, тамбурица, бегеша, продорне и громке гласове изворних певачких група, уз старе ритуалне игре, натпевавање, шале и доскочице, беседе и здравице – протекла је смотра фолклорних традиција Војводине, која је минулог викенда окупила у Врбасу око 1.000 учесника из педесетак места и још толико културно-уметничких друштава са подручја Бачке, Баната и Срема. У том великом колоплету традиције, током три фестивалске вечери, нашли су се следбеници, „духа старих времена”, који су својим атрактивним наступима дочарали публици како се некада живело, радило и ратовало, свадбарило и бећарило, венчавало и крштавало, веселило, ашиковало и туговало.

На овој светковини етнокултуре и националне баштине представили су део своје прошлости и духовних обележја припадници свих народа и мањинских етничких заједница Војводине. Прожимали су се, тако, на овој маратонској ревији „у славу порекла и завичаја”, шумадијски „Моравац”, мађарски „Чардаш”, црногорски „Оро”, крајишке „Ојкаче”, буњевачка „Дужијанца”, купрешка „Ганга”, шокачке „Покладе”, гламочко „Глуво коло”, словачке „Свадбарске игре”, подгрмечко „Прело”, украјински „Хопак”, те отегнути и врцави сремачки, бачки и банатски бећарци.

Потврђено је и овога пута, како је за „Политику” оценио етномузиколог Нице Франциле, да је управо та војвођанска шароликост фолклорног наслеђа непроцењиво вредан драгуљ традиције каквим се мало који регион на свету може подичити.

– Посебно радује и охрабрује чињеница што је у културно-уметничким дружинама све већи број младих који са пуно ентузијазма и љубави негују изворност фолклорно-музичког стваралаштва својих предака и крајева из којих вуку корене. Ово је најбољи пример интернационализације свих истинских традиционалних вредности различитог етничког порекла и њиховог стапања у јединствени, а ипак разноврстан, фолклорни миље –оцењује за наш лист секретар Савеза аматера Војводине Саво Мучибабић.

У оквиру 30. јубиларног фестивала фолклорних традиција Војводине приређен је и мини-сајам старих заната, као и презентација традиционалне кухиње народа и мањинских националних заједница из овог дела Србије. На изложбеним и продајним штандовима нашле су се најразличитије употребне и украсне рукотворине као што су керамички предмети и грнчарија, ткања, везови, хеклераји, уникатна одећа и обућа. А на импровизованим трпезама националних кухиња, чак и онима без нарочитог апетита, било је тешко да одоле и не пробају макар залогај из обиља понуђених ђаконија.

Петко Копривица