О чежњи за животом – „Прафауст” у БДП-у

Премијера представе „Прафауст” Јохана Волфганга Гетеа биће одржана у недељу, 25. јуна на Великој сцени „Оливера и Раде Марковић” Београдског драмског позоришта, најавила је данас ауторска и глумачка екипа.

У сусрету са медијима у овом Театру на Крсту, уметнички тим је подсетио јавност да је продукција новог пројекта планирана још пре две године.

Веома продуктивно Београдско драмско позориште (БДП), са барем 10 нових представа по сезони, након одлагања прошле године, сада је коначно привело крају реализацију комада „Прафауст” Јохана Волфганга Гетеа, у режији Бориса Лијешевића, који је у овом театру имао успеха са делом „Читач” (2020) према истоименом роману Бернхарда Шлинка.

Улоге у комплексној драми која временски претходи чувеном Гетеовом „Фаусту” тумаче Светозар Цветковић, Озрен Грабарић, Иван Томић, Даниел Сич, Иван Зарић, Мирјана Карановић, Ива Илинчић, Станислава Николић.

Редитељ Лијешевић је нагласио да му је БДП донело много радости на пројекту „Читач” где му је пријало да сарађује први пут са Мирјаном Карановић и од тада се веома зближио са њом, тако да му је било природно да је позове да понове рад на „Прафаусту”.

Он је подсетио да је неколико пута већ успешно радио са Светозаром Цветковићем и да му је још пре 10 година саопштио да би требало да раде драму о Фаусту, али да је потребно да још прође неко време, да глумац таман остари.

– Раније нисам ни знао да постоји дело „Прафауст”, који ми је открио драматург Федор Шили. То је заиста једна велика ризница мудрости живота. Иако је несумњиво актуелан, „Прафауст” ће постати све актуелнији комад како се данас све више убрзава. Јунак Фауст непрестано граби, узима све, а тај свет стално иде напред. И када дође на сам крај пута, наилази на једно велико ништавило. Све је сазнао и пробао, а чини се да је на крају знао све оно што и на почетку, говорио је редитељ о чувеној теми где Фауст има фаталну нагодбу са ђаволом.

Лијешевић је похвалио комплетну глумачку екипу, и посебно издвојио хрватског драмског уметника Озрена Грабарића, „права ракета коју сам открио, на сваку пробу долази спреман и научио нас је како да приступимо Гетеу и великим класицима”.

Редитељ је веома задовољан сарадњом са Ивом Илинчић, мада се бојао да неће прихватити улогу, јер му је прво саопштила да је на измаку снага током ове сезоне и веома уморна за нове улоге (имала је захтеван рад на трочасовној представи „Идиот” редитеља Ивице Биљана), али је са задовољством пристала.

„Фауст је део животног пута, када све што смо градили, чему смо живот посветили изгледа промашено и без смисла, спремни да све бацимо у воду зарад само једног тренутка утехе. Једини излаз је искушење. Фауст је најтеже од свих искушења – право искушење бесмисла. Ово је комад о чежњи за животом”, записао је у тексту за представу редитељ Борис Лијешевић, преноси Танјуг.

Гумац Светозар Цветковић наступа у главној улози Фауста и поводом тако тешке и изазовне улоге испричао је два сусрета као две анегдоте.

„Неколико пута сам размишљао о овој представи као изазову током процеса, док смо имали пробе, и мислио сам да сад нема повратка, а онда и да не би требало да радим. То ме је додатно подстакао Воја Брајовић”, наговестио је Цветковић и онда открио да му је колега рекао да никако не би требало да се упушта у тај комад и ту тему, јер је он пре неколико деценија скоро добио нервни слом радећи „Фауста”.

„Добро, али знао си да треба да радим „Прафауста” још одавно, зашто ми то ниси раније рекао?, питао сам Воју, али нема одговора. Онда, у ресторану сам срео Радета Шербеџију како седи са све шеширом и руча пасуљ. Кажем му како се знамо 40 година, да сам гледао све његове филмове, серије, представе, али да га никада нисам видео и чуо у свим тим рецитовањима поезије да говори стихове Гетеа. Желео сам да знам разлог, а он ми је рекао: „Нисам ја довољно добар глумац да бих говорио Гетеа”, истакао је Цветковић, и дао до знања да је био обесхрабрен.

Ипак, како је већ радио са редитељем Лијешевићем („Елихајова столица” - ЈДП, „Пијани” - Атеље 212, „Чаробњак” - НП Сомбор, „Пети парк” - Битеф театар), имао је поверења, и захваљујући екипи глумаца „схватио сам да можемо коначно нешто да направимо што има смисла, након чекања две године”.

Успешан хрватски глумац Озрен Грабарић тумачи дијаболичног Мефиста, за којег каже да има „демонску нарав која се остварује кроз позитивну енергију”.

Грабарић први пут сарађује са Борисом Лијешевићем, јер је до сада бриљирао у БДП-у са представама „Ружни, прљави, зли” редитељке Ленке Удовички и „Демократија” у режији Вељка Мићуновића.

„Увек је пријатна атмосфера у овом театру, сви су креативни, не само ми у овој екипи, већ срећем и друге колеге по ходницима који спремају неке друге наслове, сви непрестано раде. За мене овај процес није готов, већ се он наставља даље пред публиком”, анализирао је Грабарић и укратко описао свог Мефистофела.

„Нема сумње да је он покретач радње у правом смислу. Мефисто није константно лице, више је метаморфоза, долази у разним облицима. Свиђа ми се што имамо пуно идеја у овој представи”, нагласио је Грабарић, који је раније остварио изванредну улогу у комаду „Хинкеман” у Хрватској, у режији нажалост покојног уметника Игора Вука Торбице.

Мирјана Карановић је открила да је након представе „Читач” одлучила да би играла било коју улогу у представама Лијешевића, макар то била мања, споредна рола.

„Са Борисом никада не може бити досадно, не спада у оне редитеље тиранине каквих има. Увек можемо као глумци да му нешто предложимо у грађењу лика, тако да се пријатно осећам да сам и ја нешто креирала у процесу. Дивно је да радим са Цветковићем, одличан је партнер на сцени, са Иваном Томићем, и свима осталима. Тако нам се проширила позоришна породица, и ми смо сада „Прафауст фамилија”, закључила је Мирјана Карановић.

Иван Томић сматра да је данас потребно играти Фауста и Мефиста, те да је њихов дијалог оно што се догађа у нама самима.

„Мефисто је врло шармантан у овом комаду, што ми се не допада, али тако је. Важно је да се бавимо разговорима са ђаволом и да видимо како да будемо бољи и јачи”, рекао је Томић, и додао да је по други пут након „Читача”, успешно сарађивао са редитељем.

Даниел Сич је оценио да је у питању „значајан и занимљив процес када радите тако капитално дело, прелепе стихове Гетеа, назвао бих то „софт џез”, и Борис нас је фино усмеравао ка финалном производу”.

Глумица Ива Илинчић је навела да је привилегија играти класику и глумити у стиху. Срећна сам што на овај диван начин завршавало сезону”, истакла је Ива Илинчић.

„И Господ који ћути и чека, али и ђаво који све чежње може да испуни и да врати време, младост и лепоту, виталност…Само тражи да му пружиш руку и прихватиш искушење и већ имаш све, осим слободе. Ђаво даје илузију слободе и држи те у власти. Кад приметиш да си у његовој власти, то више није важно, јер и више ниси онај који си био. Фауст је последња борба у којој не помаже ни памет ни образовање. Најпаметнији човек остаје без свих аргумената којима се током живота оружао, без знања, мудрости, смирености”, стоји у белешкама редитеља поводом драме „Прафауст”, коју је Гете написао са свега 26 година и није никада завршио. Онда је даље стварао дела „Фауст” и „Фауст II”, који су играни у наставцима пре две деценије у Народном позоришту у Београду.

Превод драме „Прафауст” је написао Бранимир Живојиновић, док су у ауторској екипи сценограф Јања Ваљаревић, костимограф Марина Сремац, композитор Стефан Ћирић, док је сценски покрет урадио Сташа Зуровац.