Клавир у перлеском млину

Перлез – Село смештено уз реку Бегеј непуних десетак километара од њеног ушћа у Тису, а у средини троугла који затварају три велика града Београд, Нови Сад и Зрењанин, једно је од ретких у Србији где се не бележи пад броја ученика у основној школи и приметно се опоравља од дугогодишње стагнације. Овде су у скорије време реконструисани библиотека, фудбалски стадион, дечји вртић.

Велики допринос у оживљавању друштвеног живота дало је удружење „Баштинар” које се ангажовало да се донедавни највећи сеоски индустријски капацитет – млин, постројење које Банаћани зову у женском роду – млина, претвори у, како су га назвали, културну станицу. Пре десетак дана центар који окупља љубитеље културе је свечано отворен, а том приликом му је Петар Жебељан, дугогодишњи новинар, али и књижевник, пореклом из Перлеза, уручио изузетан поклон, клавир на коме је свирала његова рано преминула кћерка Исидора. Њој је и релативно кратак живот био довољан да досегне светски уметнички реноме и афирмише се у музичким висинама наше планете, па у поклону није могло бити веће симболике.                                                                                                                          Прексиноћ су на клавиру свирали неки нови клинци, а публика је уживала и у звуцима банатске тамбурице. Пошто је била реч о књижевној вечери највише се говорило о књизи.  „Срби у Банату 1411–1594”  коју се Перлежанима представили историчари њени аутори др Ференц Немет и др Милан Мицић, Они су у њој изнели два есесјистичка погледа. О делу је говорио и универзитетски професор Милош Ковић. Како је речено прошлост ниједног па ни овог краја није могуће прескочити, јер онај део који се прескочи сигурно ће нам се вратити. За то је пример историја банатских Срба која се третира у овој књизи. Из разних и углавном неоправданих разлога важни временски периоди су прескочени или заобиђени и они се сада расветљавају.

Наша историографија је, када је реч о Банату, занемарила живот Срба на овим просторима пре Велике сеобе под Чарнојевићем крајем 17. века. Ту су се одиграли важни догађаји који ће се одразити на судбину целокупног српског народа, па и оног у другим крајевима. Ференц Немет је истраживао архиве у Мађарској и углавном изнео мађарске погледе на живот Срба у Банату. Тако су осветљена многа дешавања у којима се огледала сарадња између Мађара и Срба  кроз историју у којој је било успона и падова. Сарадња два народа,, којима су се често прикључивали и овдашњи Румуни, долазила је до изражаја у борбама против најезде Турака.

У историографији  Срба у Банату дуго се занемаривала важност њиховог устанка због кога су Турци спалили мошти Стефана Немање на Врачару. Поздрављајући ауторе књиге Милан Бјелогрлић директор зрењанинске Народне библиотеке, која је уз Архив издавач књиге, рекао је да је поглед из Мађарске на историју банатских Срба драгоцен и да сведочи о значајној вековној сарадњи два народа.

Звуци Исидориног Шарганског болера

Погон млина већ годинама није у употреби, али још у ваздуху лебди мирис који враћа у време када су се овде млели пшеница, кукуруз и раж. О томе сведочи и пет добро сачуваних такозваних ваљних столица млина, које су решењем београдског Музеја науке и технике почетком године установљени за културно добро.

– Поносимо се овим здањем из старог језгра Перлеза, као и иконостасом Банаћанина Уроша Предића у Цркви успења Пресвете Богородице – поручује Зоран Стојачић, рођени Перлежанин и оснивач „Баштинара”. Он  објашњава да им је циљ да у једној просторији млина заживи простор за изложбе и концерте, а да у другој буде стална поставка са оближњег археолошког налазишта Батка. Важан део Културне станице Млин представља и клавир преминуле композиторке Исидоре Жебељан – поклон њене породице – за којим је стварала током боравака код родитеља у Перлезу. Тако сада  вечери  културе у старом млину испуњавају звуци Исидориног Шарганског болера, компонованог за представу „Чудо у Шаргану”.