Венчаница за принцезе

Жене су се одувек трудиле да хаљина у којој ће се удати буде што лепша и раскошнија. У давна времена, када се већина бракова склапала из рачуна, венчаница је требало у најбољем светлу да прикаже не само младу, већ и породицу из које долази. Девојке су се тада удавале обучене у своју најбољу хаљину, а припаднице краљевских кућа, племкиње и невесте из богаташких породица носиле су свилу и кадифу, украшену драгуљима и проткану златним нитима.

Хаљине за венчање нису одувек биле беле. Било их је у свим другим и жене су их најчешће дуго после венчања облачиле у свечаним приликама. У земљама западне Европе невесте из најсиромашнијих породица обично су носиле сиве хаљине, док су остале бирале боју која им најлепше стоји. Посебно је популарна била плава, која је асоцирала на девицу Марију и симболизовала невиност. Скерлетноцрвена је, са друге стране, избегавана, јер је везивана за жене лаког морала. На црквеним венчањима непожељна је била и зелена, јер се веровало да може да привуче пажњу вила и вилењака, који су се, по традицији, облачили баш у зелено. Такође, веровало се да ће ако млада обуче зелену хаљину на венчању падати киша. Црна је везивана за смрт и венчанице ове боје најчешће су носиле удовице када су се поново удавале.

Једна од првих невеста које су обукле белу хаљину била је шкотска краљица Мери, која се удала за будућег краља Француске Франсоа II. Међутим, њена венчаница изазвала је негодовање у јавности, јер је бела у то време у Француској била званична боја жалости.

Традицију белих венчаних хаљина започела је краљица Викторија 1840. године, када се одевена у бело удала за принца Алберта. Краљица је желела да на својој венчаници прикаже раскошну чипку коју је чувала за тај дан. У венчаној хаљини се и фотографисала, заједно са својим мужем, али не на дан свадбе, већ деценију и по касније. Копије ове фотографије обишле су краљевство, а њена хаљина свидела се многим девојкама, које су пожелеле да бар на свадби изгледају као принцезе. Мода белих венчаница проширила се Енглеском, а затим и остатком Европе и света. Тек касније неко се досетио да би бела хаљина могла да буде и симбол невиности невесте.

За разлику од Европе, у источним културама, као што су кинеска, јапанска и индијска, невесте су се одувек облачиле у боју која доноси срећу – црвену. У Индији су на цени били и сарији зелене боје, која симболизује плодност. Тек у новије време и источњаци су почели да комбинују традицију и моду, тако да Кинескиње, Јапанке и Индијке сада често имају две венчанице: црвену и белу.

Бела је и данас омиљена, а у стопу је прате беж и слични тонови поетично именовани као боја слоноваче или шампањца. Да би невеста што више личила на принцезу, венчаница често има и додатак, такозвани шлеп, који води порекло од краљевске одеће, а настао је по угледу на реп краљевске птице – пауна.

Д. Д.