Уз научено градиво, неопходан добар сан

Пријемни испити на Универзитету у Београду почињу 26. јуна, а прелиминарни резултати тестова биће познати најкасније 10. јула. Спремност за пријемни испит, поред овладавања градивом, подразумева и психичку и физичку припрему за испитну ситуацију, која је стресна, пуна напетости и треме, каже за „Политику” ректор проф. др Владан Ђокић. За ублажавање треме кандидатима препоручује да на испит дођу са позитивним мислима, одморни, уз уважавање личних потреба.

Сматра да је позитивно размишљање кључно за релаксиран приступ елиминационим тестовима, али и да ублажавању треме помажу уредан живот и оптимална физичка кондиција. Каже да је веома битно да се матуранти наспавају јер неиспаваност, каже, може допринети осећају нелагодности. Стрес, указује, може бити појачан управо због недостатка одмора и квалитетног сна.

– Не могу исте препоруке да важе за све кандидате, свако има своје потребе и специфичности. Зато, током испита матуранти не треба да обраћају пажњу на друге, већ да раде својим темпом, али да прате време које им је на располагању и искористе га на прави начин. Битно је концентрисати се и урадити највише што се може у датим околностима. Свим кандидатима који су се определили да студирају на државним факултетима у Београду желим успех на пријемном испиту, уз напомену да се по многим глобалним универзитетским рангирањима УБ налази међу два и по одсто најбољих универзитета у свету – нагласио је Ђокић.

Декан, према интересовању матураната једне од најпопуларнијих високошколских установа, Факултета организационих наука, проф. др Милан Мартић, кандидатима саветује да пажљиво прочитају текст сваког питања и раде на почетку пријемног само задатке које сигурно знају.

– То позитивно утиче на самопоуздање и концентрацију. Уколико после четири, пет минута размишљања не реше задатак и нису сигурни како гласи поступак решења, нека га оставе за касније – указује Мартић.

Време у коме живимо је време инжењерства, и то је чињеница која иде на руку Машинском факултету, наглашава за „Политику” проф. др Владимир Поповић, декан те установе. Каже да се на „Машинцу” полаже само математика, као и претходних година, и да имају довољно места за све добре кандидате. Попут његових колега, кандидатима саветује прво да решавају оне задатке које сигурно знају.

– Трема на пријемном је нормална ствар и има је сваки одговоран човек. Елиминишите је вером у себе и у своје знање, односно у свој рад у претходном периоду. Упис на Машински факултет је прави избор јер наши студенти долазе на установу на којој ће научити како да размишљају, али и која ће им омогућити сигуран посао у својој земљи и добру зараду – нагласио је Поповић.

За решавање пријемних тестова из српског и страних језика на пријемном за Филолошки факултет декан те установе проф. др Ива Драшкић Вићановић саветује кандидатима да пажљиво читају питања и одговарају читко, прецизно и језгровито, пратећи упутства.

– На дводелном тесту из књижевности при анализи песме треба да одговоре на неколико питања о њеним значењима, књижевним поступцима, контексту. На питања могу да одговоре било којим редоследом. Требало би да пишу све што знају, јер негативних бодова нема. Исто важи и за есеј: од пет понуђених тема, кандидати сами бирају ону о којој највише знају – објашњава Ива Драшкић Вићановић.

Кандидатима саветује да воде рачуна о правопису и стилу и оцењује да би требало да се потруде да покажу не само да познају садржај дела, него и да разумеју његову књижевну вредност.

Што се треме тиче, она кандидатима поручује: „Имајте у виду две ствари: прво, ви се већ годинама у средњој школи бавите језицима и књижевношћу, и друго, чим сте одабрали студије филологије, сигурно имате шта да кажете”.

Матуранти који се спремају за пријемни на Економском факултету могу да бирају између три понуђена модела тестова и уписују заједничку прву годину, док се тек на другој опредељују за смер који желе да студирају. Зато им деканка проф. др Жаклина Стојановић саветује да добро процене своје знање и изаберу прави модел тестова за упис како би могли да покажу најбоље резултате. Упозорава да на тест не стављају никакву посебну ознаку нити нешто дописују и да га обавезно решавају хемијском оловком, јер у супротном неће бити прегледан. Битно је, каже, да на пријемном нема негативних поена. Истиче да нема никакве потребе за тремом, и да је стекла утисак да већу трему имају родитељи, који је онда преносе на матуранте. Зато им она саветује да верују својој деци и да их на дан одржавања пријемног испита испрате из куће са лепим жељама, а кандидатима да на испит понесу и омиљену чоколадицу и воду за освежење.

Проф. др Велимир Шећеров, декан Географског факултета, поручује потенцијалним бруцошима да питања пажљиво прочитају и тиме елиминишу могућност грешке због брзог или недовољно добро схваћеног проблема у њима. Истиче да слободно траже објашњење од дежурних наставника и сарадника у сали.

– Не би требало да губе превише времена на питања на која не знају или не могу одмах у глави да нађу одговор како не би потрошили минуте који им требају за оне задатке који су поуздано решиви. Препоручујем да овлаш прођу по свим питањима и да не паниче. Уз разумевање за данашње матуранте који су током школовања већ прошли велике изазове, попут очекивања државне матуре, рестрикције и потпуне обуставе наставе због пандемије, онлајн часова, желим им срећу, знање и добар пласман након успешно положеног пријемног испита. После њега почиње најлепши и најдужи распуст у животу, који, убеђен сам, већина ће дочекати са осмехом и индексом у џепу – наглашава Велимир Шећеров.