Колективни избеглички центри и даље чекају затварање

Од нашег дописника
Сарајево – Пре неколико дана у Грачаници код Рогатице 15 избегличких породица, које су дуже од три деценије живеле у колективним и избегличким центрима или као подстанари, уселило се у нове станове. Свој кров над главом добиле су у згради изграђеној у оквиру пројекта Регионалног збрињавања избеглих и расељених. Током вишегодишње реализације тог пројекта, који се завршава крајем овог месеца, у 45 градова и општина у БиХ изграђено је 2.600 стамбених јединица (1.770 кућа и 830 станова), од укупно планираних 3.000.

Министар за људска права и избеглице у Савету министара БиХ Севлид Хуртић најављује наставак акције стамбеног збрињавања избеглих и расељених, којих у БиХ и данас, нажалост, има много. То, између осталог, подразумева и изградњу преосталих 350 стамбених јединица из поменутог програма, чијим завршетком животни проблем избеглих и расељених, према речима министра, постаје брига само домаћих власти.

„Мој циљ је да се до краја овог мандата, а то значи у наредне четири године, затворе сви колективни центри и алтернативни смештаји у БиХ. О томе сам разговарао и с представницима власти у оба ентитета и добио сам њихову подршку, уз показану спремност да помогну. Ускоро би требало да отпутујем у Париз како бих на састанку с представницима Развојне банке Већа Европе покушао да договорим ново задужење, што је предуслов да можемо уопште да размишљамо о планираним намерама”, каже Хуртић и напомиње да би изградња нових 350 стамбених јединица, уз 2.600 већ изграђених, значила збрињавање око 10.000 најугроженијих избеглица, расељених лица и повратника.

То, нажалост, не значи и крај решавања проблема свих породица које су због ратних дешавања у БиХ напустиле своја предратна огњишта и нашле какав-такав смирај у неком од обично неусловних колективних центара. Према подацима ресорног министарства из 2015. године, таквих центара у БиХ било је више од стотину. Колико их тренутно има није могао прецизно да нам каже ни министар Хуртић. Према неким подацима, у тим центрима, свеједно колико их је, још живи око 2.000 породица.

Међутим, извесно је да се и након три деценије само у БиХ, за разлику од суседних земаља (Србија, Црна Гора и Хрватска), које су успешно реализовале пројекат Регионалног збрињавања избеглих и расељених, и даље прича о колективним центрима и потреби њиховог затварања. То не може да разуме ни Мирхуниса Зукић, председница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, која у односу према донаторским средствима препознаје и неодговорност.

„Није на адекватан начин искориштена пружена могућност. И то нас је довело у ситуацију да и у 2023. години причамо о колективним центрима. што је жалосно. Много је новаца ’прошло’, много смо се задужили. Све је требало много раније завршити. А ако већ није, остаје нам да верујемо да ће се завршити”, рекла је Зукићева за „Политику”.