Имунитет и његова војска

Анализа крвне слике препоручује се свим здравим особама једном или два пута годишње, да би провериле своје здравље и спречиле болест када је то могуће. У овим лабораторијским испитивањима леукоцитарна формула је од посебне важности јер може да нам укаже на обољења која у почетку не морају да дају неке изражене симптоме. Осим леукоцита, у лабораторији проверавају и друге ћелије, молекуле и биохемијске реакције које учествују у одбрани организма. Шта нам говоре ти подаци?

Према речима др Милице Ћућуз-Јокић, имунолога у Одељењу за експерименталну и клиничку имунологију Института за медицинска истраживања Војномедицинске академије, готово све болести настају слабљењем имунитета или његовом појачаном активношћу, односно због грешака у његовом систему.Анализом чинилаца у имунолошком процесу може да се предвиди како ће организам реаговати на агенсе из спољашње и унутрашње средине, а у случају болести, какав ће бити њен ток и исход.

Антене за микробе

Имунолошка истраживања усмерена су на испитивања отпорности на инфекције, стања имунолошке преосетљивости (алергија), недостатке имуног система (имунодефицијенција) и одбрамбене реакције на тумор, пресађене органе и испитивања аутоимуних болести. Тако ће ослабљена имунолошка реакција према спољашним чиниоцима омогућити развој инфекције, превише слаб одговор према унутрашњим агенсима омогућиће развој малигног тумора, а неадекватан одговор на спољашње чиниоце изазваће алергију, а према унутрашњим аутоимуне болести.

Како имунске ћелије проналазе „уљеза“? Постоје две врсте имунитета, сазнајемо од наше саговорнице, урођени и стечени који се постепено развија после рођења, а памти сваки претходни контакт са страним чиниоцима. После продорамикроба и честица (антигени) и њиховог препознавања, посебне ћелије (гранулирани леукоцити и моноцити) прерађују их и тако обрађене предају Бе лимфоцитима, белим крвним зрнцима. У додиру са прерађеним антигенима, поменути лимфоцити се мењају и претварају у плазма ћелије које луче имуноглобулине (антитела). Молекули ових супстанци се одмах везују за делове микроба и њихове токсине и покрећу друге механизме одбране за њихову неутрализацију и елиминацију. Постоје такође и меморијске Бе ћелије које после поновљеног контакта са микроорганизмом или његовим токсином много брже и ефикасније производе антитела која их уништавају.

Поједини микроби (вируси и интраћелијске бактерије), међутим, уђу у ћелију, притаје се и чекају повољан тренутак за размножавање. У одбрани од ових микроорганизама учествују Те лимфоцити. Они имају и важну улогу у уништавању малигних ћелија које се стално производе у организму. После првог сусрета са микроорганизмом, Те ћелије учествују у његовом избацивању, а посебне, меморијске Те ћелије се током следећих сусрета брже, ефикасније обрачунавају с њим и спречавају поновну инфекцију. Ове меморијске ћелије су и разлог што се од неких болести као што су, на пример, богиње и заушци оболи само једном у животу. Те лимфоцити имају и важну улогу у уништавању малигних ћелија које се стално стварају у организму.

У детињству наш имунолошки систем у сусрету са микробима учи како да их препозна и памти да је реаговао на њега.Кад одрастемо, реагујемо само на оно што смо научили као деца. Зато пустимо децу да се слободно играју и у прљавом, како би њихов имунолошки систем што више научио и запамтио за старост.

Леукоцитарна формула

(/slika2)У нашој одбрани учествују и гранулирани леукоцити (неутрофили, базофили и еонизофили). Име су добили по томе што садрже грануле са различитим хемијским супстанцама којима бране организам од различитих врста микроба. Неутрофилиштите организам од бактеријских или гљивичних инфекција, а своју функцију обављају „гутањем” тих микроба. Они су углавном први одговор организма на инфекцију, а својом активношћу и одумирањем у великом броју формирају гној.

Еозинофили учествују у борби против паразита и производе факторе запаљења којима утичу на функције других одбрамбених ћелија. У већем броју су присутни у инфекцијама изазваним паразитима или алергијама.

Базофилни леукоцити су слични маст-ћелијама које се формирају у слузокожи и везивним ткивима. Обе врсте леукоцита имају важну улогу у алергијским реакцијама и одбрани ткива од туморских ћелија и паразита, као и у стварању нових крвних судова током зарастања рана. Производе „учеснике” запаљења, изазиваче анафилактичког шока, најтежег облика алергијске реакције.

Моноцити су пореклом из коштане сржи. У крви бораве један до два дана и прелазе у ткива где живе месецима, чак и годинама. Ове ћелије такође гутају микробе и честице оштећених ћелија властитог ткива и разграђују их ензимима. У тим процесима се ослобађају многи важни чиниоци запаљења као што су простагландини, леукотријени, цитокини, слободни радикали кисеоника и азот моноксид. Они помажу ослобађање организма од штетних чинилаца и обнављање оштећеног ткива.

Сви имунолошки органи и реакције повезани су у систем и њихово истраживање је велики изазов за имунологе молекуларне биологе. Различите имунолошке анализе које се сада предузимају могу бити показатељ болести само у оквирима других дијагностичких поступака. Самосталан одлазак у лабораторију, без лекарског прегледа, неће дати потпуну слику нашег здравља и због тога што је довољна само једна трунчица из ваздуха па да се добије лажно позитиван резултат од којег нас хвата паника. Кад резултати нису у складу са симптомима и знаковима болести, лекар ће посумњати у њихову тачност и поновити их, а понекад и допунити специфичнијим анализама. Имунолога би требало консултовати када се иста инфекција понавља више од три пута годишње, саветује др Милица Ћућуз-Јокић.

-----------------------------------------------------------

Врсте антитела

Имуноглобулин А штите слузокожу и налазе се у телесним течностима и слузи. Имуноглобулин Е се везују за антиген, затим за базофилни леукоцит и мастоците који подстичу отпуштање хистамина. Иимуноглобулин М уз посредство других реакција уништавају ћелије и комплекс антиген–антитело, које затим одстрањују ћелије јетре. Имуноглобулин Г облажу микробе да би их препознали макрофаги и неутрофили.

-----------------------------------------------------------

МХЦ молекул бира мужа

(/slika3)Функција МХЦ молекула је стварање комплекса антитела са прерађеним антигеном и његово предочавање Те лимфоцитима. МХЦ је, заправо, комплекс гена и антигена ткивне подударности који се налазе на површини многих ћелија. Истраживачи су утврдили да ови молекули утичу и на сексуално понашање, будући да чине класу гена који одређују мирис тела и који сигнализирају индивидуални генотип. Жена бира мушкарца по „мирису” његовог МХЦ молекула који јој генетски није превише сличан, али ни превише различит, и под условом да њен МХЦ садржи неке генске низове које је наследила од свога оца.