Тимочка књижевна трансверзала

Зајечар је пре извесног времена четвородневним 37. Фестивалом младих песника „Млади мај” у Установи Народно позориште Тимочке Крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић”, био центар тимочке књижевне трансверзале од Књажевца до Неготина и домаћин националног књижевног догађаја који је окупио не само младе песнике, финалисте фестивала већ и значајне књижевне ствараоце и културне посленике из читаве Србије.

Фестивал је почео промоцијом ванредног тематског броја часописа „Развитак”, који је посвећен преминулом песничком барду са тимочког простора Адаму Пуслојићу (1943–2022). Током фестивала уприличен је и разговор о поезији Адама Пуслојића и још једног знаменитог песника са истог простора –Томислава Мијовића(1932–2022), који је био вишедеценијски уреднику „Развитка”.

Томислав Мијовић и Адам Пуслојић су оставили трајан и значајан траг у очувању културне баштине источне Србије и допринели стваралачком развоју и афирмацији књижевних вредности. Песници су значајног опуса, чије дело је незаобилазно у историји српске књижевности.

– Томислав Мијовић припада генерацији Бранка Миљковића, окупљених у београдском часопису „Видици”, које је он уређивао средином педесетих година прошлог века, а потом је, вративши се у завичај, у Зајечар, покренуо „Развитак”, часопис за друштвена и културна питања, који је зналачки и посвећенички уређивао четрдесет и пет година. „Развитак” је енциклопедија Тимочке Крајине, извор литературе за све истраживаче из области историје, археологије, етнологије, усменог народног наслеђа, дијалекта, књижевности, природних наука – истиче песник Власта Младеновић, садашњи уредник „Развитка” и председник жирија на конкурсу за учешће на Фестивалу „Млади мај”.

Он подсећа да је Адам Пусојић био покретач авангардног уметничког покрета „Клокотризам”, као и Крајинског круга, Борских сусрета балканских књижевника, члан Румунске академија наука и преводилац са румунског језика на српски (превео више од осамдесет књига најзначајнијих румунских песника, посебно Никите Станескуа), као и српске поезије на румунски.

– Песник чудесне, еруптивне енергије, тематски је у својим песмама прославио Крајину на истоку и саградио духовни мост преко Дунава, спајајући две културе – каже Власта Младеновић

Он је уредио и број посвећен Томиславу Мијовићу у коме су објављени текстови Бранка Миљковића, који је Томислава Мијовића сматрао најталентованијим песником своје генерације, Живојина Павловића, Оскара Давича, Миодрага Сибиновића и других, као и избор поезије из његових књига, уз приложене фотографије и портрете који су сачинили најпознатији сликари, који су били блиски Томиславу Мијовићу.

Темат „Развитка” посвећен Адаму Пуслојићу, уређен је у виду монографије, пратећи његов животни пут и стваралаштво. Објављен је и избор његових најпознатијих песама, као и његове необјављене последње песме, а које је писао до последњег дана. О његовој поезији у тематском броју су текстови Србе Игњатовића, Томислава Мијовића, Миодраг Ђукића, Душана Стојковића, Миљурка Вујадиновића, Радомира Андрић и других. Објављени су његови интервјуи и обиље фотографија које сведоче о његовом учешћу у књижевном животу Србије и Румуније.

Манифестација „Млади мај” је 1969. године окупила најталентованије младе ствараоце из целе Југославије, а после распада тадашње државе са повременим прекидима одржавала се под називом Фестивал младих песника, док јој је од ове године враћен стари назив „Млади мај”.

Фестивал је концепцијски трајно утврђен. Ове године представљена је књига „Све моје сестре” Лауре Барне, књига „Плава медуза” Братислава Милановића, издавачка продукција „Смедеревске песничке јесени” и „Енклаве” из Ниша, као и часопис „Исток из Књажевца”, који је добитник угледне награде „Сергије Лајковић” за допринос у афирмацији стваралаштва младих.

Одржана је и промоција „Савремена данска поезија”, коју је приредио преводилац Предраг Црнковић. Приређена је и промоција књига младог неготинског песника Саше Скалушевића, као и књига „Две тачке”, прошлогодишње победнице Марије Живковић из Зајечара. Овогодишња победница Фестивала младих песника „Млади мај” је Ана Огризовић из Београда, по одлуци Уметничког савета, који је уједно и жири а који су, поред председника Власте Младеновића, чинили и проф. др Горан Максимовић, Јовица Тишма, Милош Петковић и Обрен Ристић.