Повећана злоупотреба кокаина међу младим Новосађанима

Нови Сад – Употреба дроге кокаин има тежњу раста међу младима у Новом Саду, показало је истраживање једне новосадске болнице за лечење болести зависности. Оно је спроведено на територији града и узорку од 400 испитаника, узраста између 15 и 30 година.

Терапеуткиња Јелена Јовичић из ове установе каже за „Политику” да је кокаин заузео друго место доминантних дрога у њиховој овогодишњој анкети, што је новина у односу на период од пре неколико година, док је на првом месту и даље марихуана.

Према новом истраживању, чак 30,5 одсто испитаника пробало је  неку од дрога, што је за неколико процената неповољнији резултат у односу на претходна истраживања. Марихуана је у више од половине случајева (52,4 одсто), а следе кокаин и амфетамини (по 14,2 одсто).

Да би илустровали колики је тренд раста злоупотребе кокаина и амфетамина, у болници наводе да је кокаин, у истраживању из 2016. године, био присутан са 4,7 одсто, а амфетамини са 9,7 одсто.

Занимљиво је да је ова дрога, узгред и једна од најскупљих на црном тржишту, готово једнако присутна у одговорима испитаника, међу којима су и средњошколци. Јелена Јовичић каже да је тај проценат исти и код испитаника од 15 до 20 година, и код оних од 20 до 30 година.

„Код свих је кокаин на другом месту, и код млађих и код старијих. Али питање је да ли је то што им је нуђено заиста био кокаин, или им је тако представљено, јер се та дрога доживљава и представља као нека врста статусног симбола“, напомиње терапеуткиња.

Истраживање је показало и да се међу младима злоупотребљавају и екстази (10,7 одсто), ЛСД (3,6 одсто), а нешто мање хероин (0,7 одсто).

Како саопштавају из болнице чији је директор психолог и покрајински посланик Милан Влаисављевић, подаци да 62,8 одсто младих познаје некога у свом непосредном окружењу ко користи дроге и да је њих чак 60,3 одсто било директно понуђено са неком дрогом, говоре и даље о високом нивоу доступности и самим тим и изложености младих дрогама, као и све мањој социјалној инхибицији оваквог понашања.

Ове околности су свакако и један од основних генератора ширења злоупотребе дроге код младих, закључује се и додаје да се једнако тако може говорити и о томе да су млади недовољно припремљени за тај ниво изложености дрогама, да су склони заблудама и предрасудама, ризичним ставовима да је дрогу могуће контролисано узимати без тежих и дугорочнијих последица, повремено у „посебним приликама”, што подржава чак 41,3 процента испитаника, или су склони оправдавању поделе дрога на „лаке“ и „тешке“ у чак 76,5 одсто случајева, а слични резултати су добијани и претходних година.

„Када дају оправдање да је нешто 'лакше' и помисле да је могуће имати контролу над тим, млади неретко калкулишу да у неким за њих 'посебним приликама' пробају неку од супстаници. Ако се то деси, наравно ризик је немерљив јер апсолутно нико не може да гарантује да 'пробање' неће прерасти у учесталу злоупотребу и завршити се са неким од облика болести зависности или да ће наићи на неку дрогу из 'кућне лабораторије' и са једним, појединачним узимањем угрозити свој живот. Због тога је важно пре свега код младих радити на разбијању управо ових најчешћих заблуда о дрогама”, каже Милан Влаисављевић.

Терапеуткиња Јовичић саветује родитељима средњошколаца да се у борби против дрога добро информишу, да у разговорима са децом не користе застрашивање него поучне приче, да понуде алтернативу, позитивну атмосферу, сопствени модел, да не узимају ништа здраво за готово и обрате се стручњацима, а пре свега да обрате пажњу на промене младих у понашању, јер није сваки бунт онај тинејџерски.