Наш посао није да будемо популарни

Нови састав Високог савета тужилаштва (ВСТ) формиран је у мају, најпре избором истакнутих правника, а затим и новог председника – посебног тужиоца за високотехнолошки криминал Бранка Стаменковића, као и потпредседника др Мирослава Ђорђевића. Већ у јуну изабран је велики број носилаца јавнотужилачких функција, а једна невладина организација је саопштила да је избор обављен на основу старог закона.

Да ли је ВСТ спровео избор на основу нових правила или је требало да конкурс буде поништен и поново расписан?

Чланови ВСТ су на седници једногласно усвојили одлуку да се настави примена подзаконских аката ранијег Државног већа тужилаца (ДВТ), уколико нису у супротности са важећим законима. Већином гласова, девет према два, одлучено је да се наставе избори који се налазе у разним фазама поступка. Неки од тих избора процесно су окончани, осим самог гласања, док ће у некима изборне радње бити настављене.

Одлука да се настави примена подзаконских аката некоме може изгледати сувишна, с обзиром на то да је у одредбама нових тужилачких закона експлицитно наведено да постоји континуитет у функционисању јавног тужилаштва, као и континуитет у примени подзаконских аката до доношења нових у року од годину дана од оснивања Савета. Ипак, Савет је заузео став, унеколико и на основу консултација управо са организацијама цивилног друштва, посебно струковних, да донесе овакву деклараторну одлуку којом је оснажио намеру да јавна тужилаштва морају да наставе да функционишу и у овом прелазном периоду када потпуно нови правни оквир не постоји већ је хибридног карактера, тј. представља управо комбинацију нових закона и претходних подзаконских аката.

Колико би се дуго чекало на избор нових тужилаца у складу са новим правилницима?

У било ком правном систему немогуће је имати потпуно нови систем одмах, посебно у области правосуђа, те би било изузетно опасно по кривичноправну сигурност наше земље и грађана дозволити да у року од барем годину дана ниједан јавни тужилац не буде изабран. Замислите такву ситуацију – јавна тужилаштва без руководећих тужилаца и тужилаца који раде на предметима. Чини ми се да критичари, у ствари, не разумеју шта јавно тужилаштво представља и која је његова улога у друштву, већ су из неких својих разлога фокусирани на питања статуса уместо на питања рада. Неки од њих ће рећи да од статуса зависи рад. Не слажем се у потпуности са тим. Статус јесте битан, али наш посао није да будемо популарни већ да гонимо учиниоце кривичних дела и да тиме штитимо друштво чији смо механизам и део. Популарност треба оставити другим професијама.

Треба посебно нагласити да нови систем избора подразумева, на основу међународно преузетих обавеза, сложенији подзаконски оквир него што постоји сада. Кључни је правилник на основу кога ће се ценити сложеност рада у предметима. Од тог правилника зависе и правилници о вредновању рада и начину избора. Ова три кључна акта, у ствари, представљају стубове нових избора. Такве акте није могуће квалитетно израдити за време краће од једне године. Након тога би тек уследио поступак расписивања избора, спровођења поступка и самог бирања. Дакле, вероватно још неких шест месеци.

За то време досадашња решења би истекла и та тужилаштва би остала без руководства и тужилаца који поступају, јер понављање постављења или упућивања није више могуће. Тиме би држава и грађани дошли у незавидну ситуацију у којој би број од око 500.000 нових предмета годишње морао бити савладан од недовољног броја јавних тужилаца. Нисам спреман да то подржим.

Велики број тужилаштава у Србији имао је на челу вршиоце функција. Колико сте сада изабрали нових главних јавних тужилаца и јавних тужилаца?

Ситуација је била подношљива, не и идеална. Међутим, од дана примене нових закона она је значајно погоршана, надам се не још дуго, због чега смо морали да реагујемо. Из разлога који нису били на страни бившег ДВТ-а, избори за бивше јавне тужиоце су каснили. Тадашње Веће је спровело све изборне радње и утврдило предлоге за избор. Поступак избора је био суштински окончан. У складу са тадашњим уставним и законским решењима друге гране власти су имале надлежност да наставе даље. Чињеница је да је у моменту ступања на снагу нових закона 52 од 90 јавних тужилаштава у нашој земљи имало вршиоца функције за руководиоца. Дакле, око 58 одсто главних јавних тужилаца је до избора на последњој седници Савета било у статусу који не само да је сада ограничен на годину дана без могућности обнављања постављења већ се у значајном броју убрзано приближава свом истицању.

Исто важи и за бивше заменике – сада јавне тужиоце. Значајан број њих је био упућен да ради у посебним одељењима за сузбијање корупције, Посебном тужилаштву за ВТК, као и у другим организационим целинама јавних тужилаштава. Упућивања са нижег на виши ниво, посебно са основног на виши, сада више нису могућа, осим у тужилаштва посебне надлежности. Решења о упућивању и ових тужилаца истичу и ускоро ће та одељења остати без њих. Шта ћемо тада радити када нови изборни систем није готов? Говорити опет о статусу? Не о томе ко ће радити посао? Чврсто стојим иза тога да је таква ситуација недопустива.

Како је изгледао поступак избора?

На споменутој седници која је умногоме одисала и спроведена на начин који заиста јесте у духу уставних и законских промена, по први пут јавни тужиоци су бирали главне јавне тужиоце, њих 19, као и 27 јавних тужилаца на основу кандидационо-изборног процеса који су у потпуности спровели сами тужиоци. Омогућена је пуна јавност седнице. Јавно је објављен дневни ред, као и датум и место одржавања. Позване су организације цивилног сектора. Организован је видео-пренос. Жао ми је што неки све ово нису разумели већ потпуно изокренули цео приступ и приказали га негативно. Нетачно је да записа са седнице нема. Нетачно је да недостају делови изборног процеса. Нетачно је да су спроведене радње у супротности са новим законима, напротив. Мислим да је недопустиво да се чињенице изврћу и да појединци практично воде кампању против Савета и његових чланова. Чини ми се да се то не ради, како се представља, због општих, већ напротив, због партикуларних интереса.

Да ли је истина да је седница ВСТ, на којој су бирани тужиоци, била бурна? Како је изгледала та седница?

Моје сећање на тај догађај не призива никакве бурне слике. Моја оцена је да је наведена седница текла сасвим нормално уз дискусију посвећену мишљењима у којој је сваки члан потпуно слободно могао да образложи свој став. Тачно је да је један члан напустио седницу, по мом мишљењу без правог разлога, но, то је његово право и не бих га даље коментарисао. У сваком случају, седница се осим овог детаља није разликовала од до сада одржаних, што се може видети простим упоређивањем записника.

Како коментаришете наводе да политика утиче на избор тужилаца и на рад јавних тужилаштава?

Разумем да због непознавања закона и начина рада јавног тужилаштва један део наше јавности не разуме делимично или у потпуности наше поступање или резултате. Чињеница је да се не можемо похвалити успешном комуникацијом са информативним медијима, и то се мора променити. Са друге стране, сматрам несмотреним, понекад и лицемерним, такве изјаве. Унутрашња аутономија и спољна независност јавног тужилаштва су уставне и законске императивне норме. Неозбиљно би било очекивати да постоји утопијско друштво у коме се покушаји утицаја не дешавају са било које политичке, привредне или друштвене стране. На јавном тужилаштву и тужиоцу је да се таквим покушајима одупре. Моја визија јавног тужилаштва јесте да у њему раде високо образовани, оспособљени, мотивисани и надасве часни људи. Надам се да већина мојих колегиница и колега дели ово мишљење. Сигурно да постоје изузеци са којима се суочавамо. Ипак, верујем да су они управо то – изузеци који потврђују правило да је тужилаштво здраво.

Шта ће у поступку одлучивања ВСТ значити чињеница да сада више није иста особа на челу овог тела и Врховног јавног тужилаштва?

Искористићу прилику да се захвалим врховном јавном тужиоцу, госпођи Доловац, на труду и раду који је до сада уложила у рад Већа као његов председник. Време пред нама ће показати, верујем, исправност разлога одређених поступака. Истим или сличним изазовима појединци могу приступати на различите начине. Резултати ће показати сличности или разлике. Ипак, желим да нагласим да сваки члан Савета има један глас и да, без обзира на то ко је председник тог тела, тај глас треба да искористи према свом знању и савести.

Ваш колега Горан Илић, јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва, оценио је недавно за наш лист да су измене Устава и закона „пробудиле тужилаштво из коме”.

Не слажем се да је српско јавно тужилаштво било у било каквој коми или да је из ње изашло. Још мање да је „совјетска прокуратура”. За 26 година рада које сам посветио јавном тужилаштву био сам сведок разних периода који су понекада били позитивни, некада не. Али, оно што је увек постојало јесте посвећеност колегиница и колега свом послу – од Суботице преко Новог Сада, Београда, Крагујевца, Ниша, до Врања, Лесковца, Новог Пазара. То су храбри људи који понекада и у изузетно тешким околностима бране друштво и закон гонећи криминалце свих рангова.

Ствари нису идеалне и грешака има, но за њихово исправљање постоје механизми. Политичке жеље без доказа не бих коментарисао. Ипак, жао ми је што су у многим случајевима очи упрте у јавно тужилаштво као у неку надљудску силу која треба да реши све проблеме, при томе заборављајући да је тај проблем требало решити на другачији начин и од стране других професионалаца или сaмог друштва. Механизми интерне тужилачке заштите су постојали и раније и садашњи сет правила само је њихово проширење, не суштинска иновација.

Надам се да ће у наставку усавршавања нашег кривичноправног система алати и механизми за рад тужилаца доћи на ред, чиме би се суштински побољшале наше процесне могућности у свим фазама поступка. То је подједнако, ако не и важније од питања статуса.

Какав је Ваш став о отварању тужилаштва за јавност? Да ли ће рад ВСТ бити приступачнији јавности него до сада?

Мислим да сам предузео све што је законски, технички и људски могуће да се рад ВСТ приближи јавности. Обављени су разговори са струковним удружењима, организацијама цивилног друштва која су окупљена у оквиру Конвента за ЕУ, седнице су отворене за јавност у постојећим законским и техничким оквирима који ће ускоро бити проширени, упућивани су позиви, организовани видео-преноси и слушања звучних записа, објављивана саопштења. Настојаћу да друштво добије поуздану и квалитетну информацију о нашем раду.

Ипак, треба имати на уму да постоје одређена ограничења када је јавност у питању, у складу са законом. Јавно тужилаштво не треба да буде извор сензационализма, иако постоје неки покушаји, већ треба да извештава јавност на основу утврђених чињеница у оквиру законских и институционалних правила.