Како ће Република Српска одговорити Шмиту

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „За све што се буде дешавало у наредним данима и месецима у БиХ одговорност не треба тражити у Републици Српској, па ни у Федерацији БиХ. Ето пар амбасада у Сарајеву и оног који около хода и лажно се представља, па нека објашњавају шта се догађа”, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик, преноси РTРС. Он је пре тога најавио да ће закони које је донела Скупштина РС у вези с необјављивањем одлука високог представника, као и закон о неспровођењу одлука Уставног суда, бити потписани и ступити на снагу.

Наиме, ова два закона донета су у знак незадовољства деловањем тог суда, али их је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит крајем минуле седмице поништио. Као вид најављених озбиљних мера поводом корака Српске, Шмит је поништивши ова два закона додатно проширио већ постојеће одредбе Кривичног закона БиХ које се односе на подривање уставног поретка. Интервенција у законодавство земље која је кандидат за чланство у ЕУ наишла је на одушевљење у Сарајеву, а иза његове одлуке стала је и амбасада САД у БиХ. Портал „Бука” контактирао је правнике, од којих су неки проценили да је тешко очекивати да се судије у Српској понашају као да закони Скупштине РС нису укинути од Шмита, јер, како наводе, неће бити спремни да ризикују запослење. Шмит је наиме, наметнуо измене Кривичног закона у којима је прописао казне за неспровођење супервизорових одлука као и одлука Уставног суда. Неке до казни за службена лица на свим нивоима власти јесу и престанак запослења, као и забрана обављања службене дужности у законодавном, извршном, правосудном, управном или било којем јавном органу.

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС Жељко Будимир рекао је да Шмит није случајно мењао Кривични закон, и то након што је Уставни суд изменио правила да би одлуке могли да доносе без судија из Српске, што је изазвало реакцију Скупштине РС.

Он је новинарима у Бањалуци навео да су академска заједница у Српској и истакнути стручњаци констатовали да избацивање конститутивности једног народа, у земљи која је мултиетничка, може да буде озбиљан извор нестабилности и оценио да су последње одлуке Шмита удар на Српску, уставноправни поредак и политичко-правни систем БиХ.

Милорад Додик истакао је да ће упркос проширењу одредби Кривичног закона – што је чин за који верује да му је циљ искључиво његово процесуирање – потписати указе о проглашењу ова два закона. У исто време најавио је да ће на дневни ред у Скупштини РС доћи закони којима ће се на територији Српске суспендовати ингеренције Суда и Тужилаштва БиХ, као и полицијске агенције Сипа. Српска не негира Уставни суд, а циљ је, појаснио је Додик, да се у складу с обавезом из Дејтонског споразума донесе закон о том суду, „чиме би тој институцији вратили ауторитет”. Улогу НАТО-а види у томе да обезбеди мир и, евентуално, изађе на међуентитетску линију разграничења у случају политички узавреле ситуације.

Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да Уставни суд треба да се реформише, да оду стране судије и да их замене домаће – чије одлуке нико неће оспоравати и који ће доносити одлуке на основу Устава, а не извртати Устав. Она верује да се избегава испуњавање 14 бриселских приоритета – од којих се једна тачна односи на реформу Уставног суда БиХ – јер Сарајево и међународни фактор желе да и даље користе тај суд и ОХР као политичке инструменте у одузимању надлежности и прављењу неуставног амбијента.

„Јасно је чиме располажемо, али то не умањује капацитет Српске да се и даље својим правно-политичким средствима бори за позицију, за свој статус. Политика је таква, морамо некада да оголимо с ким имамо посла. Сад смо их све оголили”, каже она.

Председник Скупштине РС Ненад Стевандић изјавио је да су за кризу у БиХ одговорне стране судије у Уставном суду и такозвани високи представник, који „делују против дејтонских принципа и намећу силу” занемарујући концепт консензуса три народа и два ентитета.