На Хомољу највише дуговечних

Да је којим случајем пут нанео Дена Битнера у Источну Србију, можда би у својим истраживањима тврдио да на свету не постоји пет, већ шест „плавих зона”, подручја у којима живе најдуговечнији људи. Чувени светски истраживач, и новинар часописа „Национална географија” издвојио је још пре 15 година пет области у којима људи живе најдуже, при томе уживају у срећној и здравој старости. То су провинција Нуоро на Сардинији, јапанско острво Окинава, полуострво Никоја на Костарики, место Лома Линда у Калифорнији и грчко острво Икарија.

Али, овом списку могла би се додати места у којима живе најстарији Срби, а која су на подручју Хомоља. Последњи попис показује да у нашој земљи живи 117.651 особа старија од 85 година, док је на претходном попису евидентирано 81.550 особа те старосне групе. Најстарије становништво живи у Источној и Јужној Србији. Најстарији град је Црна Трава, у којој је просечна старост житеља 56 година. Веома старо становништво живи у Бабушници, Сврљигу, Гаџином Хану, Жагубици, Кучеву и Неготину.

Једно је сигурно, на дужину њиховог живота нема утицаја богатство, односно добар социјално-материјални статус, што се у бројним социолошким студијама све чешће наводи као важан чинилац дуговечности, јер је ово подручје и једно од најсиромашнијих у нашој земљи. Дакле, дуговечност има много више везе с генетиком и здравим и активним животом, него с висином пензије или новцем сачуваним за старе дане. Стота година је 17 пута чешће резервисана за оне чији су мушки преци били стогодишњаци. Женски преци ову шансу увећавају 8,5 пута.

На дуг живот могу да рачунају само особе које нису гојазне, депресивне и које су физички активне. Остали медицински савети који се дају не само да би се дочекале златне године у здрављу и с добром памећу су: будите мршави, једите здраво, избегавајте прерађену храну, једите мало меса, а много воћа, поврћа и маслиновог уља. Пијте добру кафу и вино, наравно, не пушите. Будите отворени за дружење, активни, одржавајте пријатељства и везу с породицом.

И материнство доноси већу шансу да се доживи стота. Истраживања, наиме, тврде да жене које рађају после 40. имају четири пута већу шансу да уживају у позној старости.

У Србији има неупоредиво више старијих жена него старијих мушкараца, а бројне социолошке студије су откриле да у нашој земљи живи највише удовица у Европи. У старосној категорији 85 и више година, живи 75.370 жена и само 42.281 мушкарац, а слична статистика важи и за седамдесетогодишњаке – у Србији живи 382.2550 жена старијих од 70 до 79 година и свега 291.022 мушкараца.

Др Керол Џегер, професорка епидемиологије старења на Универзитету у Њукаслу, која је водила студију о стогодишњацима, у коју је било укључено 200 људи старијих од 85 година, доказала је да су у мањини они који су у позној старости усамљени и несрећни. Напротив, у чак 17 активности, укључујући и бригу о хигијени ноктију на нози, облачењу, помагању другима, вежбању и шетњи врло су активни. Врло је важно да су у тесној вези са својом фамилијом.