У Србији прошле године 62.700 рођених, а умрле 109.203 особе

Број живорођених у Србији у прошлој години био је већи за 520, док је број умрлих мањи за 27.419 у односу на претходну годину, објавио је јуче Републички завод за статистику (РЗС), пренео је Танјуг. Како је наведено, у прошлој години број живорођене деце био је 62.700, док је број умрлих 109.203 особе, што значи да је природни прираштај био у минусу за 46.503 становника. Наведене вредности, како је саопштено, резултат су кумулираних негативних демографских ефеката током дужег периода, јер је од 2013. до 2022. број становника у нашој земљи само на основу природног прираштаја смањен за 433.323.

РЗС истиче да стопа природног прираштаја у Србији износи минус седам промила и смањена је негативна вредност за 3,9 промила у односу на вредност из 2021.

У Београдском региону је, према статистичким подацима као и у 2021. години, забележена најнижа негативна вредност стопе природног прираштаја минус 3,7 промила, док је највиша негативна вредност стопе природног прираштаја забележена у Региону Јужне и Источне Србије минус 9,8 промила.

Од укупног броја градова и општина, стопа природног прираштаја у 2022. била је позитивна у четири општине и то у Тутину (10,8 промила), Новом Пазару (8,2 промила), Прешеву (три промила) и Сјеници (1,2 промила).

Подаци РЗС показују и да је највећи број рађања, 19.173, забележен у старосној групи жена од 30 до 34 године и просечна старост жена при рођењу детета је 30,3 године, док је просечна старост жена при рођењу првог детета 28,9 година. У градским насељима просечна старост жена при рођењу детета је 31,1 година, док је у осталим насељима 28,7 година.

Учешће живорођених у градским насељима у укупном броју живорођених је 65,9 одсто, а у осталим насељима 34,1 одсто. Стопа укупног фертилитета, односно број живорођене деце по једној жени, према подацима РЗС прошле године је већа у односу на претходне године и износи 1,63. Посматрано према регионима, стопа укупног фертилитета је највећа у региону Војводине и региону Шумадије и Западне Србије и износи 1,67, док је њена најнижа вредност забележена у региону Јужне и Источне Србије и износи 1,56, а у Београдском региону износи 1,58.

У саопштењу се наводи да према реду рођења у Србији је у 2022. у односу на претходну годину порастао број прворођене деце у укупном рађању за 660. По регионима, највише деце прворођене је у Београдском региону (50,8 одсто од укупног броја живорођене у Београдском региону), док је највиши удео деце трећег (15,6 одсто) и четвртог (4,5 одсто) реда рођења забележен у региону Шумадије и Западне Србије, а петорођене у региону Војводине (2,5 одсто). Регионалних разлика у погледу рађања деце другог реда готово да нема.

У Србији је према подацима за 2022. регистровано и 109.203 умрла, од којих 54.948 мушкараца, а 54.255 жена. Просечна старост умрлих је била 75,6 године, док је највећи број умрлих имао између 75 и 84 године.

Подаци РЗС-а показују и да је број умрлих насилном смрћу у паду у односу на претходну годину и износи 2.491, док је број самоубистава у 2022. био 770, што је за 113 случајева мање него у 2021. години.

Водећи узрок смрти код оба пола у 2022. биле су болести система крвотока, и од овог узрока смрти умрле су 51.624 особе или 47,3 одсто, и то 23.695 мушкараца и 27.929 жене. На другом месту су тумори, од којих је умрло 20.167 људи или 18,5 одсто и то 11.036 мушкараца и 9.131 жена. На трећем месту су болести које могу да се доведу у везу са вирусом корона, од којих је умрло 8.282 особе, односно 7,6 одсто од укупног броја умрлих, а од њих је 4.551 био мушкарац и 3.731 жена.

РЗС од 1998. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Србију укупно.

У нашој земљи 2022. години било 6.664.449 становника

У Србији је у 2022. години, према проценама, било 6.664 449 становника, од чега је 51,4 одсто било жена (3.423.627) и 48,6 одсто мушкараца (3.240.822), објавио је јуче Републички завод за статистику (РЗС). Процене су засноване на резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године и резултатима годишње статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва, пренео је Танјуг. У периоду 2002–2022. број становника континуирано опада, наводи РЗС. На регионалном нивоу, једино је Београдски регион забележио раст броја становника све до 2020. године, да би се од 2021. тај тренд променио, док је у осталим регионима у читавом посматраном периоду присутно смањење популације.

Процес демографског старења становништва манифестује се ниским учешћем младих и високим и континуирано растућим уделом старих у укупном становништву. У 2022. години удео старих од 65 и више година износи 22,0 одсто, а млађих од 15 година има 14,4 одсто.

М. П.