Еволуција је неизбежна, не треба се плашити

57. КАРЛОВЕ ВАРИ

Карлове Вари -  Шведска глумица међународне каријере Алисија Викандер – добитница Оскара за улогу у филму „Данкиња”, али и многих награда за одигране роле у филмовима „Чистоћа”, „Краљевска афера”, „Ана Карењина”, „Тестамент младости”, „Екс махина” (наследила је и Анђелину Џоли у улози Ларе Крофт у франшизи „Томб рајдер”) – пред пројекцију свог најновијег филма „Угарак” Карима Ајноуза у којем игра са Џудом Лоуом, из руку Јиржија Бартошке примила је награду „Кристални глобус” за допринос светском филму.

У интервјуу за „Политику” вођеном у легендарном хотелу „Пуп” у којем су снимани многи филмови, Алисија Викандер је онако спонтана, лежерна и насмејана (овде је иначе у пратњи маленог сина и супруга Мајкла Фасбендера), између осталог прокоментарисала и ово најновије филмско признање.

Нисте ли превише млади да добијете овакву врсту награде?

Управо сам то помислила када су ме обавестили да ћу у Карловим Варима примити овако важно признање. С друге стране, снимила сам до сада већ 25 филмова што је значајан број. Свакако сам била искрено дирнута и било је то заиста дивно вече.

Била је то и прилика да се сви подсетимо свега што сте до сада снимили. Како се вама то чинило?

Морам да признам да сам и сама била изненађена када су пустили исечке из свих филмова које сам радила. То је као нека врста времеплова и сама сам у свему томе уживала, јер обично филмове које сам радила видим у некој монтажној верзији, само понекад на премијери, а оваква врста ретроспекције подсетила ме је и на места где сам снимала. Знате оно – за потребе снимања овог филма провела сам три месеца у Чешкој, а за овај четири месеца у Аустралији. Све то ме је подсетило и на људе са којима сам радила, на време и на догађаје.

Играли сте увек неконвенционалне ликове, махом историјских личности, изузетних и необичних жена. Да ли је то оставило неког трага у вама?

Постоји много прилично изузетних женских ветрова кроз историју који једноставно никада нису добили никакав сјај, али их је светлост увек обасјавала. То је истина. Многе од њих су имале фантастичне животне приче и припремајући се да их одиграм причињавало ми је радост, јер сам могла толико тога да научим о њима. То је као део света који се отворио са сваким од ових филмских пројеката, и свака од тих историјски истинитих жена као да је била помало феминисткиња. Таква је заправо била и Катарина Пер чији лик тумачим у Ајнузовом „Угарку”. Она је на свој начин водила борбу и за своје место и за признање постојања и знања. Без обзира на то што је била у веома токсичној вези са својим супругом, краљем Хенријем VIII, она је била и веома јака жена, образована за своје време. Знала је с ким је, знала је судбину његових претходних жена, али се побринула за сву његову децу. Људска лепота је била једна од њених молитви. Такође, желела је да људи знају да је она близу богу.

Привлаче вас улоге јаких жена?

Можда је више у питању то што увек желим целовиту, „меснату” улогу особе којој желим да дам правду и надам се да за неколико година нећемо морати да причамо о снажном женском лику, већ да ће то постати норма. Никад заправо не знам шта ћу следеће да радим. Током последњих година толико сам свесна да су људи који су укључени у посао прва ствар која ме доводи у заједнички пројекат. Волим и креативност и надам се да ћу наставити да је имам са сваком од нових улога на позитиван начин. Тежим да сваки пројекат почнем са максималном страшћу и поштовањем према лику који сам преузела да играм. Желим да будем најаутентичнија у томе шта год да радим.

Не брине вас развој вештачке интелигенције и могућност да њеним развојем може доћи до тренутка да глумци буду потпуно замењени компјутерски програмираном машином?

Не ради се о будућности, то је на неки начин већ реалност. Већ нам се дешава еволуција. Зар да се бојимо еволуције? Мислим да је она неизбежна. И очигледно, размишљам о будућности. Све то ме некако интересује више на филозофском нивоу. Желим да задржим позитиван ум, у смислу да ми је занимљиво да о томе читам. Мислим да страх може бити опасан. Покушам да прикупим више информација и осећам да што више учим о томе да ме то више смирује. Што се више образујем, мање ћу бити уплашена.

Јесте ли икада били уплашени за своју глумачку каријеру?

Чак и када је моја каријера била на врхунцу, тај лов на следећи посао је још био у мени. Може се рећи и овако: страх од онога што није следеће још је у мени. Од када имам и дете имам и друге приоритете и они су постали јаснији што је веома лепо. Увек могу и да се вратим плесу јер сам ишла девет година у Краљевску балетску школу. И то је врста приповедања, само што не користите речи. Филмско стваралаштво и позориште су у великој мери везани за покрет. Свест о кретању сопственог тела у простору и трептај ока. Од малих ногу смо учили како да користимо простор, а током година сам схватила колико ми је то помогло у глуми.

Захваљујући филму „Светлост између океана” упознали сте свог супруга Мајкла Фасбендера, имате сада и своју продуцентску кућу. Да ли ћете снимати поново заједно?

Хоћемо, пројекат је у припреми, али је још рано да се о томе говори. Мајкл је сјајан глумац, аутентичност увек зрачи из сваке улоге коју игра. Увек је стварна. Он је камелеон и још увек успева да ме изненади. Он је један од најхрабријих глумаца који данас раде, тако да сам када смо снимали тај први заједнички филм била веома нервозна јер сам желела да будем на његовом нивоу. Касније сам схватила да је Мајкл био такође под стресом, па чак и уплашен када је сазнао да ћу играти са њим. Плашио се моје снаге глумице на почетку каријере, а почетници су „гладни”, пуни сирове енергије и страсти. На крају се створила хемија између нас и уживали смо радећи заједно. Подржавали смо се, изненадили, изазивали, гурали и подизали један другог. На крају смо постали партнери и у приватном животу.