Зашто Европска унија мења правила о ГМО

Европска комисија предложила је јуче ревизију својих правила о генетски модификованим усевима (ГМО) како би се ублажила поједина ограничења за биљке која су резултат новије технологије за уређивање гена.

Како преноси Ројтерс, ЕК је такав потез образложила тиме што настоји да пољопривредницима омогући приступ отпорнијим биљкама, смањи употребу хемијских пестицида a потрошачима понуди храну веће нутритивне вредности.

ЕК је покренула ревизију 2021. након што је закључила да закон о ГМО из 2001. „није погодан”.

Комисија је данас предложила да се биљке нове геномске технике (НГТ) поделе у две категорије, па би се тако усеви који се могу добити природним или конвенционалним узгојем били изузети од ГМО законодавства и захтева за обележавање, док би се све остале биљке третирале као ГМО, за које је потребна процена ризика и ауторизација.

Биљке ће се квалификовати за прву категорију ако нема више од 20 генетских модификација.

Бржи процес одобравања би се применио за другу категорију биљака ако су, на пример, толерантније на климатске промене или захтевају мање воде или ђубрива.

– Оплемењивање биљака обично траје више од једне деценије од првих позитивних резултата истраживања до уласка на тржиште. Уређивање гена нам омогућава да извучемо пет година из овог процеса, рекао је шеф одељења за одрживост компаније Бајер Матијас Бернингер, a преноси Агропрес.

Групе за заштиту животне средине кажу да је биљкама потребна пажљива контрола и да предлог ризикује да европска пољопривреда постане зависна од великих агробизнис компанија.