Забране

Да ли сте за то да се забране Шешељеви радикали у Србији? Или Милошевићеви социјалисти? Или сте од оних који би радо закатанчили Чанков ЛСВ или Чедин ЛДП? Мислите ли да је давно требало истребити комунисте, затворити уста монархистима, похапсити либерале? Или бисте само да нема оног лика из кафане са којим сте се синоћ после три пива посвађали око тога да ли треба да влада ДС или ДСС?
Забрана је у Србији почела да се схвата као демократска алатка за борбу са неистомишљеницима. Видели смо то још једном прошле недеље у Скупштини. Онда када је Коштуничин Милош Алигрудић тражио да се забране Чанков ЛСВ и Чедин ЛДП. Оног Чанка и Чеде који су ономад тражили да се забране Шешељеви радикали. Радикали, колико се сећам, нису тражили да се забрани нека странка, али су зато имали мноштво других маштовитих предлога.

Увођење демократије у Србију је од многих који себе сматрају демократама за последњих седам година направило екстремисте. Такви сматрају да у демократском друштву не треба да буде оних које они не сматрају демократама. Такве демократе ставиле су тапију на правду, доброту, памет и поштење и, у то име, свим расположивим средствима, па и забранама, боре се против свега што им се учини недемократским. Њих ћете препознати тако што на сваку сумњу одговарају готовим оптужбама, некада и пресудама. На пример, ви кажете: "Сумњам у непристрасност Хашког трибунала, јер су ослободили Насера Орића?", а они вас пресеку: "Значи ти поричеш да је у Сребреници побијено хиљаде муслимана?" На то се немојте пецати.

Увођење демократије дало је простора и онима који су и раније били екстремисти, а долазак демократије поистовећују са доласком "њиховог времена". Они демократијом називају пуку промену власти, дакле, прво мало ви, партизани, а сад мало ми, четници.

А ту су и они који у оваквој демократији, баш као ни под Милошевићем, или онда под Титом, нису нашли опцију која би подмирила њихове критеријуме правде. Такви сматрају да је све исто и да би ове требало најурити као и оне претходне. Они би тражили да се неправда забрани законом. И они би забранили све оно што се добро снашло у овој светској неправди.

А демократија није ни правда, ни поштење, ни доброта, ни велика памет. Иначе би мало ко од нас ту претекао. То на шта се сви позивамо док чинимо разне свињарије је утопија. А ово чиме смо излизали језике последњих седам година, неки и дуже, јесте огледало. И ако тамо видите Чанка, Алигрудића, или оног што себе зове фирером, то је то. И ако у том огледалу нема вашег одраза, па и то је то. Неки ће рећи да је Хитлер тако дошао на власт. Па, јесте. Њега нико није забранио и ето. Али зато је он забрањивао. И постао то што јесте тек кад је све забранио. Не пре тога. Пре је било и других. Скоро као демократија.