Zabrane

Da li ste za to da se zabrane Šešeljevi radikali u Srbiji? Ili Miloševićevi socijalisti? Ili ste od onih koji bi rado zakatančili Čankov LSV ili Čedin LDP? Mislite li da je davno trebalo istrebiti komuniste, zatvoriti usta monarhistima, pohapsiti liberale? Ili biste samo da nema onog lika iz kafane sa kojim ste se sinoć posle tri piva posvađali oko toga da li treba da vlada DS ili DSS?
Zabrana je u Srbiji počela da se shvata kao demokratska alatka za borbu sa neistomišljenicima. Videli smo to još jednom prošle nedelje u Skupštini. Onda kada je Koštuničin Miloš Aligrudić tražio da se zabrane Čankov LSV i Čedin LDP. Onog Čanka i Čede koji su onomad tražili da se zabrane Šešeljevi radikali. Radikali, koliko se sećam, nisu tražili da se zabrani neka stranka, ali su zato imali mnoštvo drugih maštovitih predloga.

Uvođenje demokratije u Srbiju je od mnogih koji sebe smatraju demokratama za poslednjih sedam godina napravilo ekstremiste. Takvi smatraju da u demokratskom društvu ne treba da bude onih koje oni ne smatraju demokratama. Takve demokrate stavile su tapiju na pravdu, dobrotu, pamet i poštenje i, u to ime, svim raspoloživim sredstvima, pa i zabranama, bore se protiv svega što im se učini nedemokratskim. Njih ćete prepoznati tako što na svaku sumnju odgovaraju gotovim optužbama, nekada i presudama. Na primer, vi kažete: "Sumnjam u nepristrasnost Haškog tribunala, jer su oslobodili Nasera Orića?", a oni vas preseku: "Znači ti poričeš da je u Srebrenici pobijeno hiljade muslimana?" Na to se nemojte pecati.

Uvođenje demokratije dalo je prostora i onima koji su i ranije bili ekstremisti, a dolazak demokratije poistovećuju sa dolaskom "njihovog vremena". Oni demokratijom nazivaju puku promenu vlasti, dakle, prvo malo vi, partizani, a sad malo mi, četnici.

A tu su i oni koji u ovakvoj demokratiji, baš kao ni pod Miloševićem, ili onda pod Titom, nisu našli opciju koja bi podmirila njihove kriterijume pravde. Takvi smatraju da je sve isto i da bi ove trebalo najuriti kao i one prethodne. Oni bi tražili da se nepravda zabrani zakonom. I oni bi zabranili sve ono što se dobro snašlo u ovoj svetskoj nepravdi.

A demokratija nije ni pravda, ni poštenje, ni dobrota, ni velika pamet. Inače bi malo ko od nas tu pretekao. To na šta se svi pozivamo dok činimo razne svinjarije je utopija. A ovo čime smo izlizali jezike poslednjih sedam godina, neki i duže, jeste ogledalo. I ako tamo vidite Čanka, Aligrudića, ili onog što sebe zove firerom, to je to. I ako u tom ogledalu nema vašeg odraza, pa i to je to. Neki će reći da je Hitler tako došao na vlast. Pa, jeste. Njega niko nije zabranio i eto. Ali zato je on zabranjivao. I postao to što jeste tek kad je sve zabranio. Ne pre toga. Pre je bilo i drugih. Skoro kao demokratija.