Без права на отпремнину у случају престанка рада послодавца

Због ликвидације предузећа у власништву турске компаније „Џинси” из Лесковца око 700 радника остало је прошле седмице без посла. У свету се то неретко дешава, а у Србији нажалост све чешће и то да о престанку рада фирме послодавци своје запослене обавештавају порукама. То је управо урадило руководство компаније „Џинси”, пренела је Бета, да би после серије протеста радника испред текстилне фабрике, у међувремену од надлежних стигла још једна циркуларна порука. У њој је руководство обавестило запослене да је постигло споразум за корејском „Јуром” о томе да се тамо запосле. Ипак, и ранијих година у Србији је било примера који сведоче да су послодавци имејлом и телефонским порукама обавештавали раднике о отказима. Тако је „Шинвон” пре две године обавестио своје запослене да им уговор на одређено време неће бити продужен и да дођу да преузму решење.

Такав потез послодавца је, како наглашава проф. Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право, у складу са законом, јер на тај начин запослени се заправо само обавештава да његов радни однос престаје истеком уговора о раду.

– Што се тиче случаја „Џинси”, ако је послодавац обавестио раднике да предузеће иде у ликвидацију СМС-ом или имејлом, то није недозвољено. Свакако се може поставити питање зашто се то није урадило на други начин, директним разговором са радницима и, још важније, зашто се није најавило унапред да ће до таквог нечег доћи – каже Рељановић. Додаје да у Србији право на информисање запослених постоји само на рудиментарном нивоу и углавном се не поштује.

– Отуда је ова драгоцена информација стигла са закашњењем, и радници су стављени пред свршен чин, што је некоректно понашање, али само по себи није незаконито. Уколико је, међутим, послодавац обавестио запослене тим истим СМС-ом да им престаје радни однос, тако нешто није дозвољено нити се може сматрати да је такав престанак радног односа законит – објашњава Рељановић.

У „Џинсију” су навели и да су на ликвидацију били принуђени због потешкоћа у снабдевању материјалом и услова на европском тржишту. Потом су радници тражили да им се исплати заостала зарада и путни трошкови, као и да им се хитно уплате порези и доприноси за седам последњих месеци рада. Рељановић подсећа да је ликвидација могућа само када друштво има довољно средстава да исплати све своје финансијске обавезе, како према пословним партнерима, тако и према радницима. Због тога би требало очекивати, уверава он, да послодавац уплати све доприносе, исплати све зараде и друга примања која им дугује, пре него што оконча поступак ликвидације.

– Запослени имају пуно право да то захтевају од њега, а право на отпремнину нажалост заиста није предвиђено за ове раднике, јер није реч о о вишку запослених него о престанку рада послодавца. Ово решење се свакако не може сматрати правичним, али је тренутно законска регулатива таква – напомиње он.

У томе да је „Џинси” као послодавац понудио радницима да пређу у компанију „Јура”, односно да могу да иду на разговор за посао код тог потенцијалног новог послодавца, Рељановић каже да нема ничег спорног.

– Послодавац у овом случају не доноси програм решавања вишка запослених, па самим тим није у обавези да предложи мере за ублажавање ефеката отпуштања. Тако да се ова иницијатива може сматрати као неформални начин послодавца у ликвидацији да понуди неку алтернативу својим (ускоро) бившим радницима – наглашава проф. Рељановић.

Закон о раду је иначе врло прецизан када је реч о достављању отказа.

– Мора се доставити лично запосленом, у просторијама послодавца, а он мора да потврди пријем (најчешће напише примио, датум на послодавчевом примерку). Ако се решење о отказу не може доставити лично, изузетно се може послати поштом, са повратницом. Ако је и тако немогуће, послодавац ће решење ставити на огласну таблу, и по протеку од осам дана сматраће се достављеним – објашњава правница Олга Вучковић Кићановић.

То све значи, додаје она, да је отказ СМС-ом, имејлом, усмено („од сутра да те не видим...”) незаконит и ништав.

– У оквиру одомаћене бахатости, многи послодавци дају отказ усмено, погрдно, поруком, имејлом... У тим ситуацијама најбоље је обратити се инспекцији рада. Закон о раду предвиђа санкције за непоштовање отказне процедуре, чак и ако је постојао правни основ за законит отказ – наводи она. Наглашава да отказ имејлом закон не познаје и не предвиђа као легалан, а СМС-ом још мање.

Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, сматра понижавајућим да послодавци на овакве начине обавештавају своје запослене о даљем раду. Подсећа да су до пре четири-пет година послодавци имали обавезу да уплаћују стопу доприноса од 0,75 одсто од бруто основице за случај незапослености, после чега их је држава ослободила тог терета изменом Закон о социјалним доприносима.

– Сада је све пребачено на терет радника, а та месечна накнада износи око 30.000 динара нето. Она је минимализована, па радници који су остали без посла углавном не могу да задовоље услове да је добију, већ само они који имају више од 30 година радног стажа или су имали високе плате – напомиње Вуковић. Додаје да то значи да је држава урадила све да онај који остане без посла добије потпуно неадекватну накнаду да би могао да преживи чекајући нови посао. Зато синдикати планирају да покрену акцију – или да се повећа поново стопа доприноса у случају незапослености или да држава оснује фонд за раднике који се нађу у таквој ситуацији, најављује Вуковић.

Примери напрасног затварања компанија

Турска фабрика „Бертекс” из Крагујевца изненада је затворена у новембру прошле године, а радници су остали без посла и без отпремнина. Турски ланац пекара „Симит Сарај” пре три године затворио је све објекте у Београду, а проблеми су почели кашњењем зарада, да би се прелили и на неисплаћене плате. У 2021. и радници аустријског „Грамера” из Алексинца СМС-ом су добили обавештење да су на списку за технолошки вишак и да треба да се јаве кадровској служби.