Од идеје о изградњи Панамског канала до реализације прошло 300 година

Приликом градње Панамског канала настрадало је више од 27 хиљада људи због недовољне припреме за изградњу овако захтевног пројекта, као и због болести попут маларије и жуте грознице.

Иако су још у 16. веку Шпанци и Португалци схватили неопходност изградње канала који би повезао Атлантски и Тихи океан та идеја почела је да се реализује тек у 19. веку.

Први покушај изградње започели су Французи након успешно завршеног Суецког канала (1869. године). Изградња Панамског канала започета је 1881. године, али је прекинута осам година касније због – банкрота, инжењерски проблема и велике морталитета радника. У тих осам година живот је изгубило око 22 хиљаде радника што је износило око 400 радника на километар изграђеног канала. За разлику од Европљана локално становништво је боље подносило болести попут маларије и жуте грознице, па је и стопа смртности била неупоредиво већа код странаца. Новац је изгубило чак 800 хиљада деоничара.

Други покушај градње Панамског канала почео је 1904. године када су Американци преузели пројекат. Дали су знатно боље услове за раднике и боља грађевинска решења па су успели да га заврше за десет година, 1914. године. Без обзира на све и у овом другом покушају настрадало је око 5.600 радника.

Након завршетка градње Америка је наставила да контролише канал и околину до 1977. године када је наступио период америчко – панамске контроле. Коначно 1999. године контролу над каналом је преузела Панамска влада.

Канал дугачак је 81,6 километара; на најужем месту широк је 91,5 метар, а на најширем 350. Дубина канала износи 13,7 метара. Неколико пута је прошириван, а задње је завршено 2016. године. Око 96 одсто светских контејнерских бродова могу пловити каналом.