Неподношљива лакоћа писања

Преминуо је Милан Кундера, француски писац чешког порекла, чији стил и теме, како је известила агенција Ројтерс, лебде између свакодневног живота и узвишеног света идеја. У време кад се речи попут „славан” и сличне олако употребљавају, уз име Милана Кундере реч „славан” се подразумева, јер је био и остаће управо то захваљујући свом делу, поготово романима, љубитељима књижевности добро познатим. Писац који је преминуо у 95. години био је изузетно читан у бившој Југославији, а сарајевски издавач „Веселин Маслеша” објавио је његова сабрана дела 1984. године.

Кундера је рођен у чешком граду Брну 1929. године, на светски Дан шале, 1. априла, и прославио се управо романом под називом „Шала”, који му је донео светску славу, али чија га је политичка провокативност одвела у егзил – емигрирао је 1975. у Француску, након што је у својој домовини био изопштен због критиковања совјетске инвазије на Чехословачку 1968. године.

Средњу школу завршио је у Брну, напустио је студије књижевности и естетике на Карловом универзитету и прешао на чувену прашку Филмску академију, где је, након дипломирања, остао као предавач светске књижевности. Рано је приступио Комунистичкој партији, али је после две године био избачен због „противпартијског деловања”, а 1968. учествовао је у Прашком пролећу и полемисао је са Вацлавом Хавелом. Отуда се и у књижевности појавио педесетих година „ангажованим” стиховима и драмама које су величале комунистичке митове да би се шездесетих одрекао ових дела и постао водећи у кругу писаца који су иницирали Прашко пролеће. Али после гушења Прашког пролећа, када је изопштен у својој домовини, прихвата позив француских интелектуалаца да буде гостујући професор на факултету у Рену. У једном интервјуу је рекао да су његова жена и он, када су одлазили из Чехословачке, могли  да понесу само неколико књига.

У Француској је отворено говорио о историјским и друштевним темама, а због његовог целокупног деловања комунистичке власти, у тадашњој Чехословачкој му 1978. одузимају држављанство. Пуних двадесет година, од 1970. до 1990. године, Кундера је био забрањен у својој домовини, у коју није могао да се врати, али је све време писао на чешком, а од тренутка када повратак постаје могућ, он почиње да пише на француском. На чешком језику објавио је романе: „Шала”, „Живот је другде”, „Опроштајни валцер”, „Књига смеха и заборава”, „Неподношљива лакоћа постојања” и „Бесмртност”, као и збирку приповедака „Смешне љубави” и драму „Жак и његов господар”. На француском је објавио романе „Успоравање”, „Идентитет”, „Незнање” и „Празник безначајности”, као и књиге есеја „Уметност романа”, „Изневерени тестамент”, „Завеса” и „Сусрет”.

Славан у читавом свету и истовремено забрањен и прећутан у својој домовини, Кундера 1981. године добија француско држављанство. Није, међутим, дозвољавао да га називају емигрантом или дисидентом и то је објаснио у једном интервјуу који је дао за „Њујорк тајмс”:

– Када су немачки интелектуалци тридесетих година отишли из своје земље у Америку, били су сигурни да ће се једног дана вратити у Немачку. Они су свој боравак у иностранству сматрали привременим. Ја, с друге стране, немам никакве наде да ћу се вратити. Мој боравак у Француској је коначан, па самим тим нисам емигрант. Француска је сада моја једина права домовина. Нити се осећам истргнутим. Хиљаду година Чехословачка је била део Запада. Данас је део царства на истоку. Осећао бих се много више искорењеним у Прагу него у Паризу.

Његове приповетке и романи у току тих двадесет година током којих је био забрањен у својој земљи, објављивани су на чешком у иностранству, у Канади, и у француским преводима у Паризу, а превођени су широм света у великим тиражима. Његова каснија дела, писана на француском језику, нису превођена на чешки. Кундера је повремено посећивао Чешку, али увек инкогнито, и никада није разговарао са новинарима. На основу одлуке после сусрета са тадашњим премијером Андрејем Бабишом, Кундери је враћено чешко држављанство, подсећају агенције.

Пре њега, Милош Форман је кроз своје филмове учинио Чехословачку познатом широј јавности на Западу, а Кундера га је сматрао инкарнацијом духа Прага.  

– Кад Милош Форман дође у Париз, сви су шокирани. Како је могуће да познати филмски стваралац може бити толико ослобођен снобизма? У Паризу, где чак ни продавачица у „Галери Лафајет” не уме да се понаша природно, Форманова једноставност делује као провокација – рекао је у поменутом интервјуу.

Неподношљива лакоћа једноставности, парафразирао би га неко. Јер цитати из његових књига, попут „Тамо где говори срце, није пристојно да разум ставља своје примедбе” или „Љубав је чежња за нашом властитом изгубљеном половином”, често су парафразирани, као уосталом и наслови његових књига попут романа „Неподношљива лакоћа постојања” или „Живот је другде”.

Гојко Божовић: Писац живота који је негде другде

Смрћу Милана Кундере одлази један од последњих великих приповедача 20. века, каже за наш лист Гојко Божовић, писац и главни уредник издавачке куће „Архипелаг” и додаје:

– Кундера је писац два опуса. Један је писан на чешком. Други је, од краја осамдесетих година, писан на француском језику. Већ по томе Кундера је необичан случај и у савременој европској књижевности и у историји европске књижевности. Познатији читаоцима по својој чешкој прози, Кундера је у том делу свог опуса баснословним хумором оживљавао сиву стварност реалног социјализма сведочећи о неподношљивим околностима постојања у репресивном систему. Ретки су писци модерних времена чији су толики наслови постали запамћени и као читалачко искуство и као начин дефинисања једног времена: од „Неподношљиве лакоће постојања”, преко „Шале” до наслова какви су „Живот је другде” или „Књига смеха и заборава”.

Француска трилогија Милана Кундере, оличена у романима „Успоравање”, „Идентитет” и „Незнање”, говори о томе како је после епохалног политичког прелома, краја хладног рата и пада Берлинског зида политички емигрант, какав је јунак пишчевих француских романа, постао политички ирелевантан, док му је повратак у земљу, коју је својевремено морао да напусти, постао немогућ, јер се земља у међувремену променила, а он више не дели њено искуство.

Да, Милан Кундера је заиста писац живота који је негде другде. По томе се његова литература уцепила у свест толиких Европљана с различитих страна стварних или замишљених граница о којима је непоновљиво сведочио. Тај живот је негде другде не зато што је неки Кундерин јунак тако хтео, нити зато што је живот тај „случај комедијант”, како би рекао Црњански, већ због тога што је у Кундерином времену, а поготову на просторима средње и источне Европе немогуће било осмислити обични, свакодневни, лични живот без уплива историје, политике или идеологије, понекад врло драматичних, које су тај живот по својој сили отуђивале и измештале негде другде.

Објавили смо у „Архипелагу” три Кундерина француска романа у једном тому: „Успоравање”, „Идентитет” и „Незнање”, као и књигу есеја „Сусрет”. Најпре није прихватао идеју о романима у једном тому, али му се убрзо идеја допала. Имао је специфичан однос према издавачима и према преводима својих књига. Као човек који је мењао и наслојавао животно искуство под спољним ударима, волео је да буде у току са свим фазама преводилачког и издавачког посла. Сам је одлучивао о редоследу по коме су његови новији романи превођени. Тако је роман „Незнање” доживео светску премијеру изван француског језика управо у српском издању.

Лагуна ће објавити седам Кундериних књига

Милан Кундера био је један од најзначајнијих савремених аутора, радо читан на овим просторима, оценила је јуче представница издавачке куће Лагуна Тања Вучковић. „Кундера је испред многих великих имена светске књижевности због дубине промишљања и филозофских висина које његови романи истражују у потрази за људском судбином”, рекла је она Танјугу.

Како је најавила, Лагуна ће у наредне две године објавити седам Кундериних књига за које је недавно купила права за објављивање, па ће се пред читаоцима поново наћи романи „Шала”, „Смешне љубави”, „Опроштајни валцер”, „Неподношљива лакоћа постојања”, „Бесмртност” и „Празник безначајности”. Захваљујући овој издавачкој кући први пут на српском језику појавиће се и есеј „Un Occident kidnappe”. Есеј који је први пут објављен у једном француском часопису 1983. године, разматра судбину малих нација, као и Европе, најавили су из Лагуне.